Због чега је формирање нове власти трајало чак четири месеца?

Једини разлог је што је коалицији око Демократске странке требало много времена да међусобно „сложи коцкице“. Наша одлука (СПС) да уђемо у ове разговоре донета је пре четири месеца.Наш став је био да немамо мању позицију од оне у коалицији са ДСС и радикалима. Главни наш мотив што смо се одлучили на тај корак био је што сматрамо да ће Кикинда са оваквом власти више да добије него са претгодном коалицијом. Морали смо да сачекамо да се партије око ДС договоре. За четири месеца имали смо само два састанка са представницима Демократске странке, који су трајали по пола часа. Све друго време потрошено је да се они организују и договоре шта ће и како ће.

Да ли ће и како нова одборничка већина надокнадити изгубљено време?

Сада нам предстоји реорганизација власти у локалној самоуправи. Надамо са да ће систем почети да функционише како би требало, јер смо се, практично од последњих локалних избора, налазили у стању чекања промене локалне власти. Проблеми су се нагомилали, ситуација је веома озбиљна. Нема нам другог него да сада запнемо и надокнадимо изгубљено.

Хоће ли тесна одборничка већина моћи да добро функционише, имајући у виду велики број странака и њихове ставове?

Мислим да ће бити много теже у смислу функционисања политичког дела система. Договори политичких субјеката биће тешки и мукотрпни. Што се тиче нас, СПС-а, добро што имамо коалициони споразум само са Демократском странком и они ће морати да обезбеде да систем функционише. Ми нисмо спорни, бићемо веома конструктивни и са пуно иницијатива.Политички систем са „натегнутом“ већином тешко ће моћи да опстане и мораћемо да његово функционисање ставимо испред интереса странака. Ако би инсистирали да свака странка тера по своме, договора неће бити и све ће стајати. Проблема има много, а највећи је мањак планираних прихода у буџету, који је ове године предвиђен од 1,15 милијарди динара. Примера ради, ове године неће бити продати објекти у Прчању, што је требало да нам донесе приход од око 120 милиона динара. Очекујемо да Покрајина интеревенише и да нам покрије овај мањак. У јавним предузећима нема изражених проблема. Нагомилали су се и захтеви грађана, који за ових четири-пет месеци готово нису решавани. Предатоји нам, дакле, ребаланс буџета са санацијом, треба да сачинимо план инвестиција за наредну годину, припреме за инвестиције, сагледати и одредити приоритете. Много тога нам предстоји.

Шта ће нова власт да учини за кикиндску општину, како би се боље и квалитетније живело?

Кикинда је веома заостала у развоју, поготово у области инфраструктуре. Примера ради, пут Кикинда-Башаид је неприхватљив по данашњем стандарду. Треба да искористимо чињеницу да је, након 15 година, у политичком смислу Кикинда у истој равни са Београдом и Новим Садом и морамо да „приморамо“ државу да санира тај пут, без којег се не може. Имамо 20-годишњи проблем воде за пиће, предстоји нам завршетак изградње канализационе мреже и граду. Ту је и проблем изградње пречистача отпадних вода, предстоји нам даља реконструкција путне мреже. Морамо да створимо предуслове за долазак инвеститора. Предстоји нам изградња три, можда и четири индустријске зоне, као и једне царинске зоне. То су приоритети које треба да решавамо и да Кикинда буде већ припремљена, када се приближимо, односно уђемо у Европску унију. Пред нама је велики рад на многим пројектима,чека нас формирање тимова који ће да их реализују. Морамо да будемо спремни како би конкурисали за добијање средстава из претприступних и приступних фондова ЕУ. То је интерес града и општине и зато смо се и одлучили да подржимо другу политичку опцију, јер сматрамо да ће општина да добије више. То није урађено из љубави једних према другима. За три године су нови избори када ћемо положити грађанима рачун. Ако грађани осете да им је боље, можемо се надати добрим изборним резултатима.

Како смањити незапосленост?

Локална самоуправа може да и ту одигра значајну улогу. Погледајте пример Зрењанина, Инђије, Пећинаца и још неких градова који су за ових седам-осам година направили велике резултате у анимирању страних и домаћих инвеститора. То су остварили успешним планирањем, добрим управљањем грађевинским земљиштом. Имали су добру документацију и добили су средства из државних фондова. Подигли су индустријске и слободне царинске зоне, направили инфраструктуру. То код нас није био случај. Треба само да видимо како су то урадили други, па да модел применимо и код нас. Морамо да створимо добре предуслове, односно да стране и домаће фирме имају „дебеле“ разлоге да дођу и инвестирају и код нас. Са инвестицијама иду и нова радна места. То је пред нама и чека нас. Надам се да ћемо се организовати и учинити ово место привлачнијим. Зато морамо да на изградимо бољу инфраструктиру.

Да ли сада постоји већа шанса да Кикинда добије статус града, што заслужује?

Мислим да је то скоро сигурно. То нам је и обећано. Осим тога, Кикинда као седиште Севернобанатског округа треба да добије све принадлежности и установе које јој тиме припадају. Немамо Окружни и Трговински суд, немамо Царину, измештена је Електродистрибуција, „Нафтагас“... Предстоји нам борба да наш град постане центар Севернобанатског округа у правом смислу.

Шта ће бити са паркингом и наплатом?