- Средства из општинског буџета намењена за културу у 2008. години нису проблематична у оном делу који се односи на материјалне трошкове и плате запослених. У одређеном смислу, ову позицију једино ремети промена цене електричне енергије, гаса за грејање, телефонских трошкова... Највећи проблем је недостатак новца за програме, где је планирано 9,5 милиона. Паре су потрошене до новембра и ту би требало да применимо ребаланс буџета. Према одлуци Општинског већа, он би требало да обезбеди додатна три милиона динара, што би, како смо планирали, било довољно за ову годину - каже Латиновић и додаје да ће додатним парама бити испраћена нека дешавања у култури, која нису била планирана.

Који је Ваш концепт, односно како мислите да би најбоље било утрошити општински динар за култирна збивања?

У ресору културе, Скупштина општине има три правца деловања. Први се односи на шест установа чији је оснивач (Народни музеј, Историјски архив, Народно позориште, „Тера“, Народна библиотека и Дом омладине). Имамо и додатну обавезу, исплата плата запосленим у  Академском друштву за меговање музике „Гусле“ и КУД „Еђшег“. То нам је најважнији сегмент, где ћемо се трудити да обезбедимо континуитет рада тих институција.Сваке седмице имамо најмање три културна догађаја у граду. Уторак и субота - позоришне представе, четвртком је неко књижевно вече у Народној библиотеци, док, све чешће, имамо неку изложбу или предавање у Дому омладине.

Други правац нам је подржавање и анимирање свих других чинилаца у култури, мислим на појединце - књижевнике, сликаре и друге ствараоце, који су укључени у културни миље. Ту су и удружења грађана, односно сеоска културно-уметничка друштва, пре свега она на селу, невладине организације...

Трећи правац предвиђе оснивање неке врсте фонда за самосталне уметнике из којег би им се уплаћивало здравствено и социјално осигурање. Тиме бисмо више укључили и анимирали појединце, културне посленике и створили им сигурнији  простор исказивање.

Сматрамо да би из свега тога требало да се изнедри некакав сериознији програм и у Кикинди, и ван ње, односно да у Кикинду доведемо нешто што је значајно, атрактивно и добро, попут учесника на Меморијалном блуз, џез и рок фестивалу. Са друге стране, из Кикинде би требало да „извучемо“ оно најбоље и прикажемо у другим срединама.Наш став је да подржавамо неке пројекте у пуном износу, али не и цео програм за одређени период.На пример, Позориште планира пет представа, три ћемо подржати у пуном износу, за две се морају снаћи. Тако ће и Народна библиотека добити новац за половину књига које су у плану. Остали новац морају да пронађу на другом месту. Ту мислим и на остале културне институције.

Да ли ће то бити изводљиво, времена су тешка, влада беспарица?

Тешко јесте, али бивало је и теже. Пројекције смо правили пре ове кризе. У овом тренутку не знамо колико ће износити општински буџет за наредну годину, поготово колико ће бити издвојено за културу. Тако мора. Ако, са друге стране, видимо да нема довољно новца, мораћемо да се коригујемо. Не треба сада правити корекцију, него за културу тражити максимум. Миским да, поготово у Војводини, још има пара и могу да се нађу. Прошли смо ми и гору ситуацију него што је ова. Осећам добру вољу код свих нас да се нешто уради. Мислим и на општину, као и на културне институције и посленике. Има ту добрих вибрација.

Као директор Народног позоришта, до пре неколико месеци, били сте у ситуацији да тражите новац од општине. Сада паре дајете Позоришту и другим. Како гледате на ту промену?

Разумем ја добро те људе који траже паре. Разлика је само у позицији. Некада, као директор, тражио сам паре само за Позориште. Сада тражим новац за све који су у култури. Тај однос се није пуно променио. Ја опет од неког, односно Скупштине општине, тражим новац. Директорима установа културе сам рекао да су они аутономни и ја нисам ту да им наређујем шта ће да раде. Морамо заједно да, како би слкиковито рекао, свучемо са пласта више сламе за нашу, „културну“ ватру. Не видим велику разлику, у позицији мене некад и сад. Чак мислим да је готово исто. Само је сада више „гладне деце“.

Конкурс за средства из Општинског фонда за културу у физичку културу за наредну годину је у току.

Да, расписали смо га и траје до 15. децембра.Право на овај новац који је лане износио пет милиона динара, имају сви: установе културе, појединци, удружења грађана, невладине организације. Услов је да понуде добре пројекте (у култури), а не да траже за јело и пиће, превоз... Подржаћемо све што је квалитетно, а о томе ће да одлучује комисија у којој су: Радомир-Рајко Кнежевић, Ђорђе Писарев, Љубица Мунћан, Бранислав-Рус Чубрило, Ласло Киш и ја. Свако од нас задужен је за неку област. Размотрићемо приспеле захтеве и донети одлуку коме ћемо помоћи и шта финансирати.

Како мислите да финансирате културу и културна збивања на селима?