Проблеми на селима су велики, почев од нерешене инфраструктуре, комуналија, мало новца за финансирање спортских, културно-уметничких и осталих друштава. Морамо да их решавамо селективно, не можемо све одједном. Општински буџет за наредну годину биће рестриктиван, како за Кикинду, тако и за села. Ипак, донели смо одлуку да у 2009. години повећамо дотације за спорт и културу са садашњих 185.000, на 200.000 динара по месној заједници - каже Клара Шилић.

Да ли председници месних заједница и даље самостално одлучују како ће расподелити овај новац?

За сада, вероватно ће бити тако. Они су изабрани на непосредним изборима и треба да имају неку врсту аутономије у одлучивању. Можда ћу им упућивати одређене смернице и сугестије, али то никако не значи да ћу одлучивати о расподели тог новца. Да би стимулисали рад председника месних заједница, донели смо одлуку да њих петоро који су незапослени имају у наредној години месечну надокнаду у висини просечне плате секретара у МЗ. Тиме бисмо, сматрамо, делимично решили њихову егзистенцију и створили им им више простора и мотива да раде.

Представници села траже другачију расподелу средстава општинског буџета.

Тачно је да су инвестиције на селима много мање него у граду. То је и разумљиво, али ми имамо намеру да радимо другачије. Наравно, то не треба схватити тако да ћемо следеће године у села улагати много више. Ако буде за град, биће и за околна места. Потрудићемо се да градимо на селу више и да тамо створимо квалитетније услове за живот. За сада је прерано говорити о томе колико ћемо новца усмерити ка селима у наредној години.

Докле се стиглo у решавању проблема фекалне канализације на селима?

Од девет села у општини, једино Наково има урађен и идејни и главни пројекат. То је први корак и ово морају сви да имају. У изради је главни пројекат за Руско Село, Башаид и Банатску Тополу. Одобрена су средства за Мокрин, али само за израду пројекта за пречистач отпадних вода. Наравно, изградња фекалне канализације је изузетно важан и скуп подухват који ће годинама бити решаван. Средства морамо да тражимо и ван општинског буџета. Морам да кажем да су представници сеоских месних заједница били веома агилни и својим пројектима учествовали на разним конкурсима за покрајинске, републичке и друге фондове. Неки су и успели у томе и ове године је доста новца, да тако кажем, са стране, стигло у села. Управо је ова новчана надокнада за незапослене председнике месних заједница подстрек за њихов бољи и агилнији рад и на том пољу.

Како сте замислили да решавате проблем неуједначеног развоја села?

Наравно да не можемо то да решавамо тако што бисмо, примера ради, најнеразвијенијем селу дали све, односно више него другима. За тако нешто треба направити дугорочан план. Морамо поступно да радимо на томе и колико је у нашој моћи изједначимо услове за живот у сеоским срединама.

Шта ће бити са сеоским еко чесмама?

Еко чесме не постоје у Мокрину, Иђошу и Сајану. Надамо се да ћемо тај објекат подићи наредне године у Мокрину и трудићемо се да сва села имају такву чесму. Њихово одржавање није јефтино. Предложила сам да њихово одржавање буде финансирано из општинског буџета. Сеоске месне заједнице су са фирмом „Енвиротеч“ појединачно склопиле уговор, а такав уговор постоји и за одржавање три градске чесме. Мислим да би најбоље било се обједине и да, на основу тога, тражимо повољније услове за одржавање тих објеката, како у граду, тако и на селима.

Како стимулисати и побољшати рад сеоских културно-уметничких друштава?

Знам да је то велики проблем у сваком селу. За рад таквих дружина треба доста средстава. Донели смо одлуку да свако сеоско културно-уметничко друштво које одржи пригодан новогодишњи програм, добије од општине по 20.000 динара. Није много, али сваки динар им добро дође. Месечна средства која месне заједнице добијају од општине, требало би да се деле равномерно, да буду заступљени и спортски клубови и КУД-ови, остала удружења грађана која су активна и егзистирају на селима.