Како је предвиђено општинским буџетом у 2009. години, за привреду, пољопривреду, мала и средња предузећа намењено је 45,45 милиона динара. Младен Дука каже да је 15 милиона директно из масе буџетских средстава, док већи део чини накнада за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, које се налази на територији кикиндске општине. Од поменутих 15, четири милиона динара одлази на плате запослених у Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду.

- Остали део новца биће усмерен, како је предвиђено законом, на формирање службе за зоохигијену, азил за збрињавање одбеглих и напуштених паса и мачака, а морамо да се побринемо да оснујемо и региструјемо откупно место за догон стоке, што не постоји у општини, а законом имамо обавезу да тако нешто изградимо- каже Дука.

Која је намена новца од надокнаде за пољопривредно земљиште?

- Те паре су строго наменске, за одржавање система канала за одводњавање и наводњавање, одржавање атарске путне мреже, за пољочуварску службу и подизање ветрозаштитних појасева. Урадили смо програм потрошње новца намењеног у ове сврхе за текућу годину. Према расположивим подацима, од ренте за коришћење пољопривредног земљишта, кикиндској општини припало је за 2006. и 2007. годину око 33 милиона динара. Лане смо добили близу 32 милиона, односно досад смо инкасирали 65,86 милиона динара.

Како су коришћена средства убрана од ренте?

- У 2007. години новац је утрошен само за изградњу и реконструкцију каналске мреже, где је потрошено око 15 милиона динара. У 2008. години за ове намене отишло је око 20 милиона динара, а  један део новца усмерен је на име комасационих трошкова. Преостало је око 30 милиона и тај новац, као и ренту за 2009. годину улажемо наменски: 25 милиона динара за одржавање каналске мреже, 8 милиона динара за одржавање, изградњу и уређење пољских путева, колико је намењено и за подизање ветрозаштитних појасева, односно пошумљавање. Планирали смо и два милиона за завршетак комасације, и око седам милиона динара за формирање, одноно опремање пољочуварске службе. Када је у питању одржавање каналске мреже, са ЈП „Воде Војводине“ улажемо пропорционално. Колико ми, толико и ово Јавно предузеће. Напомињем да досад паре нису коришћене за пољске путеве, пошумљавање и пољочуваре. Тек ћемо у 2009. да новац искористимо и у ову сврху.

Поменули сте и дуго најављивано формирање пољочуварске службе.

- Сачинили смо пројекат за њено формирање и организовање према којем би требало да је чини 25 пољочувара. Они би покривали атар читаве општине. Поменутих седам милиона од надокнаде за коришћење пољопривредног земљишта строго је наменски и служи искључиво за набавку опреме за пољочуваре, дакле превозна средства, мобилне телефоне, униформу... Новац за њихове плате  биће обезбеђен из општинског буџета.

Како намеравате да реорганизујете Јавну агенцију за пољопривреду?

- Агенцију је основала претходна локална власт 2005. године, међутим сматрамо да није постигнут прави циљ. Регистрована је као самостални привредни субјект, а била је финансирана искључиво из општинског буџета, док ни динара није самостално обезбедила. Јавна агенција је обављала само послове поверене од Општине. Тако је изграђена сточна пијаца на једном од „Тозиних“ погона, затим, такозвана, гробна јама код Сајана за угинуле животиње, као и још неки подухвати, од којих ниједан није окончан.Сумњам да ће сточна пијаца и гробна јама, као и планирани азил за псе, добити употребну дозволу од Министарства за пољопривреду, јер нису грађени и предвиђени у складу са законским прописима. Такви објекти не могу да се подижу на грађевинском земљишту. Уколико се сумње обистине, паре за ове објекте и пројекте наши претходници су узалуд утрошили. Поготово када је реч о јами за угинуле животиње, јер такав појам у модерној ветерини и законским прописима не постоји. Немамо ни адекватну сточну пијацу, као ни поменуто место за догон стоке, са сточном вагом и корлатима. Продаја и куповина живе стоке обавља се „на црно“.

Ми ћемо да радимо у складу са позитивним нормама. У оквиру Јавне агенције за пољопривреду, што налаже и закон, оформићемо, као што сам рекао, зоохигијенску, пољочуварску и службу за збрињавање одбеглих паса и мачака. Са друе стране, Јавна агенција, која има четворо запослених, биће задужена за едукацију индивидуалних пољопривредника, односно ратара, сточара и повртара. Током зиме, њени пољопривредни стручњаци би организовали предавања, а с пролећа и лети, били би на терену, са пољопривредницима.

Зоохигијенска служба била би задужена за сакупљање лешева угинулих животиња и кланични отпад. Мислимо да оспособимо један објекат са расхладним системом, где би угинула стока била допремана. Планирамо да сачинимо уговор са неком од постојећих кафилерија у Војводини. Примера ради, комплетан пројекат са реализацијом за зоохигијенску службу у Вршцу, кошта око 200.000 евра. Ми тај новац немамо. Тражићемо средства и на другим местима, не само из општинског буџета. Постоје фондови, установе, организације које би платиле. За почетак, морамо да импровизујемо. Практично, крећемо од нуле.

Како мислите да решите проблем паса и мачака луталица?

- И за то не постоји једноставно решење. И у овом случају морамо да се довијамо. Потребна је служба са неколико запослених, који би, у сарадњи са Комуналном инспекцијом, хватали одбегле животиње и смештали их на адекватна места, како је законом предвиђено. Потребно је и прикладно возило, адекватан простор за њихов смештај. Имамо и пројекат за животињски азил, што је урадила претходна власт, али сумњам да ћемо добити употребну дозволу, јер је у зони грађевинског земљишта. Ако не добијемо дозволу, мораћемо да подижемо азил на новој локацији. Његова изградња је око 50.000 евра. Практично, и ту смо на почетку, али време је пред нама и покушаћемо да решимо и овај проблем. Корак, по корак.

Како унапредити сарадњу са власницима малих и средњих предузећа и каква је досад била?

- Према неким подацима, у општини има око 1.200, што приватних радњи, што предузећа. У њима је преко 1.500 запослених. Морамо им помоћи, али је веома дискутабилно на који начин, јер су и сами неорганизовани. Тражимо за њихово Удружење адекватне канцеларије. Локална самоуправа има намеру да помогне и охрабри оне који би да отворе фирму. Многи остају без посла и требало би да логистички помогнемо нове предузетнике. Планирамо да формирамо, такозвани, инкубаторски центар, где би обучавали и упућивали у посао новопечене привреднике. Тражимо простор за такав центар и надамо се да ћемо обезбедити пословни простор, где би им биле на располагању књиговодствене и друге услуге.