Општина је, након конкурса, доделила 6 милиона динара локалним информативним кућама. Којим критеријумима се руководила комисија за доделу ових средстава?

Шест милиона динара представља део буџета предвиђеног за финансирање медија. Тачније за помоћ медијима, јер локална самоуправа нити може, нити сме да финансира у потпуности поједине медије. Први конкурс односио се на информисање од јавног значаја за локалну средину уз идеју да се грађани информишу објективно о свим догађајима. Услов за добијање новца био је да медији имају дозволу за рад и да напишу пројекат. Средства се по први пут деле на овакав начин и мислим да су они који су до сада добијали средства без обзира на пројекат неозбиљно схватили и Комисију и Конкурс. Успешни пројекти подразумевају озбиљан рад и стручност, али и реално планиран утрошак средстава.

Било је и прозивки да је Комисија била пристрасна, односно да су паре добили „подобни“ медији

Тако је било до сада, „подобни“ су били они који су били послушни. Тога више нема и надам се да се више неће поновити време подобних и послушних медија. Помоћ у финансирању добиће само они који раде озбиљно, објективно, стручно, који могу да оправдају добијена средства тако што ће доставити извештај како су утрошили новац.

Да ли ће ускоро бити још конкурса за доделу средстава информативним кућама?

Комисија је расписала нови конкурс за програмске пројекте који је објављен на сајту Општине, а предвиђена средстава су 3 милиона динара. По једном пројекту максимални износ са пдв-ом је 500 хиљада динара. Очекујем да ће бити доста пројеката, јер су теме занимљиве и прави су изазов за оне који желе да се баве истраживачким новинарством.

У буџету је за информисање намењено 12 милиона динара за ЈП "ИЦК", односно Радио Кикинду, који би у току ове године требало да се приватизује. Да ли локална самоуправа сматра да мора доћи до приватизације, односно постоји ли другачије решење?

Питање приватизације медија је проблем који није само наш и мораће да буде решен врло брзо. Шта ће тачно бити решење, надам се да ћемо знати ускоро на који начин ће моћи да се приватизују медији па и Радио Кикинда. У сваком случају, водићемо рачуна да то буде у интересу локалне самоуправе, грађана али и запослених. За сада покушавамо да решимо проблем простора у згради која је општинско власништво и у којој је редакција приватних новина. Доста је проблема са заједничким дуговањима за грејање, струју, трошкове одржавања, који због лоше пословне политике у протеклом периоду падају на терет Радио Кикинде. Пуно је и запослених па су плате мале.

Као чланица Општинског већа чији је ресор информисање, можете ли да нешто више кажете о томе како функционише ово извршно тело Скупштине општине? Како се договарате и усклађујете ставове?

Председница Општине је и председница Општинског већа, чланови Већа доносе одлуке гласањем иако смо задужени за поједине ресоре о свим проблемима и одлукама разговарамо и одлуке доносимо заједно. Не сме се заборавити да нису у питању одвојена министарства и да локална самоуправа другачије функционише од републичке Владе. По мом личном мишљењу функционишу добро и ја сам задовољна како Веће ради ипак очекујем да ће наш рад бити све бољи.

Сматрате ли да локална самоуправа може да побољша комуникацију са селима, имајући у виду да у њима живи 40 одсто мештана општине?

Иако је претходна власт највише рачунала на подршку сеоског становништва, чињеница је да су људи на селу запостављени, занемарени и да се није водило рачуна о основним потребама. Сада имамо задатак да становнике села прво обиђемо, успоставимо добру сарадњу са удружењима грађана, спортским клубовима, омладином. Нажалост, лош је потез био и укидање градских месних заједница и сматрам неопходним њихово што брже оживљавање, јер сеоске месне заједнице треба да са градским успоставе добру сарадњу.

Села су, по правилу, више окренута традицији. Има веома лепих примера дружења, сарадње и успешних културно-уметничких друштава и појединаца. Како локална самоуправа може да им помогне, знајући да општинска каса нема довољно новца?