Кикинда има занимљиву прошлост, и потенцијале који обећавају богатију будућност. Економску експанзију Кикинда доживљава у другој половини 19. века, да би се развој наставио и у наредном столећу - отварају се бројне занатске радње, подижу млинови, граде фабрике. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Кикинда је, по привредном потенцијалу и друштвеном стандарду, међу најнапреднијим градовима тадашње велике Југославије. Имала је јаку металску, црепарску, петрохемијску, обућарску, кланичну и машинску индустрију, као и моћни пољопривредни комбинат с прерађивачким погонима. Производња је у великој мери била извозно оријентисана. Економске санкције међународне заједнице драстично су урушиле све ове потенцијале и у целини уназадиле до тада моћну локалну привреду, осиромашиле град и највећи број његових житеља. Данас, општина Кикинда има 71.000 становника који живе у самом граду (41.000) и у сеоским насељима Наково, Банатско Велико Село, Нови Козарци, Руско Село, Банатска Топола, Башаид, Иђош, Сајан и Мокрин. Већину чини српски живаљ, док Мађари чине 12 одсто становништва. С обзиром на то да је Кикинда некад била општина богатих људи, са председницом општине Јагодом Толицки разговарамо о потенцијалима овог подручја да врати стару привредну снагу и постане један од ослонаца развоја Војводине и Србије.

  
 Да ли се Кикинда до сада развијала у складу са потенцијалима које је реално имала? 

 - Питање је изузетно комплексно, па је за ваљан одговор неопходна студиозна анализа свега што нам се дешавало у протекле две деценије. Кикинда је, у тим смутним временима снажних економских и политичких кретања, доживела судбину осталих градова у нашој земљи. Можда је прошла и горе, јер је имала јаку привреду и у целини од већине средина израженију развојну експанзију. Одавно смо, у том смислу, у општедруштвеном запећку. Држава нас је у приличној мери занемарила. А није само она крива што смо у својеврсном ћорсокаку. На њен маћехински резон наслањала се увек субјективна слабост, односно немоћ, неспособност, а можда и немар оних који су водили наш град и заступали га на вишем нивоу.

      Шта је могло да се уради, а није, и какве су грешке начињене у развојној стратегији општине? Да ли је нова локална власт предузела конкретне кораке који би постојеће ресурсе ставили у функцију истинског развоја општине и бољег живота њених грађана?    
      - На првом месту, протеклих година није била јасно дефинисана развојна стратегија Кикинде. С тим озбиљним, суштинским проблемом суочила се и ухватила у коштац нова локална власт коју предводи Демократска странка. Хоћемо, што је могуће више, да искористимо предност у односу на друге средине. Поседујемо огромна природна богатства. Плодне оранице погодне су за сваку пољопривредну делатност. Дословно лежимо на највећим налазиштима нафте и гаса у нашој земљи, али од те благодети до сада нисмо имали превелике користи. Верујем, у том смислу, у позитиван исход разговора са људима из пословодства НИС-а. Покрећемо иницијативу и за експолоатацију и коришћење геотермалних вода, којима располажемо у огромној мери, а које могу да се користе за загревање кућа, али и у повртарству. Отвара се могућност изградње бањског лечилишта. На тромеђи смо између Србије, Мађарске и Румуније, а ову географску погодност настојимо да искористимо претварањем некадашњег малограничног прелаза Наково према Румунији у међународни прелаз. Од тога ће корист имати сви, а пре свега наши привредници, који са суседном земљом остварују извозни суфицит. Скоро да је у потпуности замро железнички саобраћај на једној од најстаријих пружних деоница у Европи. Без ваљаног друма према Зрењанину, па даље ка Београду, постаћемо, збиља, слепо црево на мапи Србије. Све су то битни предуслови за реализацију развојне стратегије Кикинде и целог Севернобанатског округа, а ми интензивно радимо на томе да не остане све на плановима и жељама.

      Јесте ли задовољни како је урађена приватизација предузећа и да ли та предузећа и даље раде?

      -Својинска промена у привреди била је неминовна. Негативни ефекти приватизације, нажалост, много су уочљивији од онога доброг што је уследило с новим газдама. У скоро свим приватизованим фирмама осетно је смањена производња, у појединим и потпуно угашена, а неке фирме су затвориле врата. Најболнија последица приватизације је велики број оних који су остали без радног места. Таквих је неколико хиљада. У договорној економији били смо у предности јер смо имали огромне производне системе. Ти гломазни привредни комплески у новоуспостављеној тржишној економији нису опстали, јер се тешко прилагођавају новим условима привређивања. Радује нас што приватизоване фабрике раде и овде остварују профит. Морамо, међутим, да поведемо више рачуна о заштити животне средине, да загађење ваздуха и тла сведемо на минимум.

 По вашем мишљењу, шта чини окосницу програма развоја Кикинде?

 - Без одговарајућих саобраћајница, односно без друмског и железничког повезивања са већим центрима и суседним земљама везане су нам руке. Запуштеном пругом до Београда у дужини од 140 километара стиже се за више од четири сата. Друмска деоница од Кикинде према престоници у дужини од тридесетак километара, у крајње лошем је стању. О будућој «Банатској магистрали», која би модерном саобраћајницом повезала Ђалу и Ковин, годинама политичари само причају, нарочито пред изборе. Све су то, за сада, пуста обећања. Како онда говорити о развојним пројектима када смо буквално затворени у овај географски «буџак», како то Војвођани кажу?! Наши развојни планови биће, свакако, амбициозни, али у исто време реални, примерени нашим стварним могућностима и потребама. Хоћемо да Кикинда буде град у којем ће се пре свега радити и достојанствено живети. Нема развоја без јаке привреде, без нових радних места. Зато је привредни развој окосница друштвеног развоја и побољшања животног стандарда у Кикинди. На евиденцији незапослених је скоро 10 хиљада особа, док их је пре двадесетак година било десет пута мање. То је податак који нас обавезује на хитне акције како бисмо привукли нове инвеститоре и мотивисали постојеће привреднике да раде боље и успешније. 

      Шта препоручујете потенцијалним инвеститорима  -  због чега треба да дођу управо у Кикинду?

      - Инвеститорима нудимо ваљан амбијент за сваки добар бизнис аранжман. Градимо индустријску зону, која ће бити велика шанса за мала и средња предузећа. Поједноставићемо и максимално убрзати административну процедуру за покретање сваког посла. Инвеститори, домаћи и старни, добродошли су у Кикинду. Неки су се већ јавили, поједини дошли и, након разговора, исказали спремност да овде улажу. Ми им поручујемо: дођите, имаћете овде одличне услове за рад и живот. 

      Искуство је показало да инвеститори радије долазе у оне средине које имају развијене друштвене делатности - образовање, културу и спорт. Да ли Кикинда може да се похвали степеном развоја ових облисти?  

      - Кикинда је традиционално истакнути образовни и културни центар. Имамо четири средње и 15 основних школа, Високу струковну школу за образовање васпитача, одељење Техничког факултета... ‚‚Гусле'' су једно од најстаријих и најреномиранијих културно-уметничких друштава у Србији. У Кикинди већ две и по деценије постоји светски признати Интернационални вајарски симпозијум ‚‚Терра''.
      Имамо и неколико спортских клубова у савезном рангу. Нисмо за високе резултатске домете који се постижу преко ноћи, јер то је политика кратког даха. Заложићемо се за масован спорт на реалним основама, превасходно заснован на раду са најмлађима. Леп је, збиља, осећај да је свако дете, у организованој акцији коју спроводимо неколико деценија, научило да плива. И то је важан део друштвеног стандарда становништва, који ће, свакако, имати добар утицај на мотивисаност инвеститора да дођу управо у Кикинду. 
     
            

Ко је председница општине Кикинда?

 Јагода Толицки од јесенас је председник општине Кикинда, а на најважнију функцији изабрана је као члан Демократске странке, у којој је од оснивања. Дипломирани је економиста. Претходно је била директор кикиндске Филијале Републичког завода за здравствено осигурање.
     
      Осврт на прошлост Кикинде

 У историјским списима Кикинда се помиње као посед који је 1423. године угарски краљ поклонио свом вазалу српском деспоту Ђурађу Бранковићу. У почетку је то било сеоце са свега двадесетак житеља, које 1482. године пада под турску власт.
 Кикинду су, иначе, као насеље, које је временом постало град, основалии Срби из Поморишја, који су пресељени у овај део Баната након развојачења Поморишко-потиске војне границе у периоду од 1741. до 1752. године. Дотадашњи српски граничари добијају земљу у посед и постају паори. Кикинда убрзо постаје највеће место и средиште овог дела Баната. Бунтовни и слободољубиви дошљаци истрајавају у настојању да имају већа права, па је 12.новембра 1774. године образован Кикиндски крунски диштрикт, који, као територијална и административна целина, стиче висок степен аутономије. Одлуком царице Марије Терезије Кикинђанима се признају важне привилегије. Њихов диштрикт добија економску, судску и политичку самоуправу, као и симболе – заставу, грб и печат. То су мање познати детаљи из њене богате прошлости. Познатији је њен снажан привредни развој у другој половини 19. и у 20. веку. Житељи општине очекују да Кикинда у наредном периоду остане позната по развијеном образовању и култури, и да поново постане један од привредних центара Србије.

Преузето из НИН-а, број 3042.