За председника Општине Кикинда Војиновић је изабран на седници Скупштине општине  17. јуна ове године. Преко 10 година био на различитим функцијама у локалној самоуправи. Од 1996. до 1999. био је председник Извршног одбора СО, када су ингеренције општинске "владе" биле много шире, него садашњег Општинског већа. Од 1999. до 2004. био је директор Јавног комуналног предузећа "6. октобар". Пре изабора за председника Општине, обављао је функцију в.д. директора Јавног предузећа "Аутопревоз". Почетком 90-их био је директор Техничке школе у Кикинди.

На питање да ли је знао каква је ситуација у СО Кикинда и граду и шта га чека након избора на ову функцију, каже да је претпостављао на шта ће да наиђе.

- Гледајући "са стране", чинило се да је лакше и да су проблеми једноставнији и лакши за решавање. Знао сам да је криза, да нема довољно новца у општинској каси, да су републичке дотације смањене. Једноставно речено, знао сам да неће бити лако, а сада, након скоро два месеца, видим да је још теже него што сам мислио. Наравно, идем напред. Пружам максимално колико могу и какве су објективне околности. Видећемо, надам се да ће бити боље.

Један од највећих задатака новог руководства је ребаланс општинског буџета. Када ће бити одржана седница СО на којој ће бити донета одлука и шта ће бито основни принципи приликом "кресања" листе корисника?

Сада смо у фази припрема те седнице. Имали смо један предлог, прву варијанту, коју је понудио Секретаријат за финансије. Радимо и другу варијанту, можда ће бити још неких предлога, али мислим да ће седница са ребалансом бити одржана до краја овог месеца. У првој варијанти предложен је мањи обим извођасчких радова поверених "Дирекцији за изградњу града". Онда смо закључили да не би требало повући тако драстичан потез, него би било довољно испоштовати оно што је "Дирекција за изградњу града" сама умањила као меру штедње. Нешто преко 400 смањено је на око 380 милиона динара, што би, можда, требало да буде довољно. Све у свему, општински буџет требало би да скратимо за око 35 одсто и, са једне и по, буде "скресан" на једну милијарду динара. Одмах након ступања ову на дужност било ми је јасно да је буџетска 2009. година преамбициозно зацртана и да ће морати доћи до драстичног умањења, јер су и републича издвајања знатно умањене према општинама.

Најавили сте да ребалансом буџета неће бити обухваћене дотације образовању и селима. Да ли је то могуће?

- Мислим да је могуће. Ето, донели смо одлуку да "Аутопревоз" бесплатно превози ученике са села. И наше седнице Општинског већа које одржавамо сваког другог четвртка у селима, помажу нам да сагледамо каква је ситуација. Знамо да је тамо тешко и општи је став да максимално заштитимо ове средине. Водићемо рачуна да школе и предшколска установа функционишу без већих проблема. Могу да кажем даћемо бити толерантнији према поменутим буџетским корисницима.

Буџет треба да буде смањен за 35 одсто. Како то извести, а да његови корисници не трпе много?

- Тешко је смањити потрошњу, а да сви буду задовољни и намирени. Видећемо, још су неке опције могуће. Кажем, радимо другу варијанту, можда ће бити донета трећа. Уз то, требало би све ускладити са предлозима и интересима наших коалиционих партнера.

Има приговора да су плате у јавним предузећима и установама којима је Скупштина општине оснивач, веома неуједначене. Да ли ћете нешто предузети?

- Хоћу, то сам ја покренуо. Тражио сам и добио списак свих запослених на овим местима, њихова примања и посао који обављају. Видео сам да постоје велике разлике. Нелогично је да неки буџетски корисници толико "искачу" са примањима. Ако смо свесни да смо у кризи, хајде да је онда равномерније поделимо и подносимо. Јасно ми је да ће ту бити проблема и трзавица, али ту ћемо ствари истерати до краја. Не могу себи да дозволим да на селима причам неку причу о тешкоћама и штедњи, а да у исто време за неке директоре и шефове, буџетске кориснике, нема кризе.

Политички опоненти замерају коалицији на власти да се у кикиндској општини недовољно гради и да је мало тога испуњено од обећања која сте дали.

- Наравно да је задатак опозиције да критикује власт. Међутим, не сећам се, од када сам у том политичком животу у Кикинди, да се одједном, као ове године, реконструише и санира 17 улица у општини. Такође сам сигуран да је Кикинда један од градова у који се ове сезоне највише слило пара из покрајинског Фонда за капитална улагања. Осим тога, ускоро почиње реконструкција дела магистралног пута према Башаиду, од пружног прелаза, ка граду, у дужини од 2,2 километра. Јавно предузеће "Путеви Србије", сектор Војводина, ради пројекат реконструкције пута Кикинда-Башаид, дужине око 20 километара. Замислите, не постоји пројекат за ову реконструкцију, о којој се пре неколико година говорило као "свршеној ствари". А без пројектне документације нема никаквих улагања, нити почетка радова. То смо, да нема документације, недавно утврдили када смо са надлежним ступили у контакт и разговарали на ову тему. Дакле, следи админстративни део посла, и био бих задовољан да се оконча до краја ове године. Следеће сезоне могли би да кренемо у реализацију. Управни одбор Фонда за капитална улагања нас је обавестио да су одобрена 202 милиона динара за почетак изградње новог пута од Иђоша према новом мосту на Тиси, код Аде, и 80 милиона за завршетак изградње новог Дома ученика и студената "Никола Војводић". Верујем да ће дом у септембру да прими прве станаре. Има проблема, у вези његове изградње. Потрошено је пуно новца. Биће проверена целокупна грађевинска документација, како би се утврдило где је трошен новац.

Шта је најважније, односно где ћете искористити највише енергије док сте на овој функцији?

Наравно да желим да са својим тимом урадим што више. Поново ћемо покренути питање отварања међународног граничног прелаза код Накова. У Кикинду ускоро долази председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић. Разговараћемо о томе. Тај гранични прелаз не зависи од мене и локалне самоуправе. То је у домену државе и она одлучује. Надам се да ће улазак грађана Србије на "белу" Шенген листу, односно безвизно путовање у државе Европске уније, дати нову димензију на овај подухват. Почиње изградња новог пута Иђош-Ада, најкраће релације на путном коридору Осијек-Кикинда-Темишвар. Затим, ту је реконструкција магистралног пута Кикинда - Башаид. Без тога нема "отварања" Кикинде према инвеститорима и свету. Ту је и наше културно благо - "Тера" са којом можемо да напреавимо велики продор у свет. То је наша звезда водиља. "Тера" је нешто што нема нико у свету и то морамо да искористимо. Са војним представницима почињемо преговоре око преузимања дела касарне где би био "Терин" музеј, а након тога и колеџ. Реализација та три програма представља оконсицу мојих политичких стремљења и напора. Наравно, ту је наставак изградње фекалне канализације, за чији завршетак у граду треба преко 500 милиона динара. Предстоји нам окончање уређења "Старог језера", односно његово урбанистичко повезивање са Спортским центром "Језеро". Ми, представници Скупштине општине не можемо да обећамо нова радна места. То је у домену привреде и предузетништва. Међутим, можемо да створимо климу сигурнијег пословног амбијента, у смислу подизања инфраструктуре. Новим путевима, граничним прелазом и културном и туристичком понудом можемо да убрзамо замајац новог привредног циклуса. То су задаци који нам предстоје. Имамо контакте са представницима Републике и Покрајине, Међутим, ситауција је тешка. Свеопшта је криза. Најављује се отпуштање 15.000 грађевинских радника у Србији, у сред сезоне. Живимо у време рецесије, али ћемо гледати да је равномерније и лакше поднесемо и пребродимо.

Колико има запослених у локалној сампуправи? Да ли је то превише и да ли ће бити рационализације и на који начин ћете решити, евентуални, вишак радника?

У локалној сампуправи тренутно има 168 запослених. Имамо вишка, али у исто време недостаје високо стручни кадар, правници, архитекте. Не можемо никога да отпустимо, а да не испоштујемо Колективни уговор. Све мора да буде по закону, а пара немамо за отпремнине. Има вишка запослених готово у свим јавним предузећима, јер су претходници искористили ситуацију и позапошљавали "своје". Сматрам да је најбољи начин, како бих га назвао "прородни одлив", под условом да на њсхово место не дођу други.