На питање како се снашао у новом окружњу и колико је задовољан радом Општинског већа, Кабок каже да је наишао на разумевање када је у питању сарадња међу члановима овог општинског тела. "Смањењем чланова са девет на пет, повећан је обим посла и морамо да помажемо један другом, када је то потребно, без обзира да ли је у директној вези са нашим ресорима, или није. Мислим да је наш рад веома темељан и озбиљан. Ситуациија у којој се налазтимо тера нас да крајње озбиљно и одговорно приступамо послу".

Било је и оних који су сматрали да сте у сукобу интереса, имајући у виду да сте председник Месне заједнице у Руском Селу.

Пре него што сам ступио на ову дужност, у Министарству за државну управу и локалну самоуправу су нам потврдили да сукоба интереса нема. Такав одговор је, можда, био и мотив да прихватим ову функцију. Мислим да није мали задатак бити председник месне заједнице и члан Општинског већа. Сада мање времена проводим у Руском Селу. У свакодневном сам контакту са секретаром Месне заједнице и мојим сарадницима. Обишли смо већину села, како би се још боље упознали и сазнали шта су основни приоритети и проблеми. Након тога, мислим да ћемо обићи бивше градске месне заједнице, или барем цивилни сектор на територији које су покривале, односно тамошња удружења грађана, управо из разлога да се боље упознамо и препознамо потребе и одредимо начин како да их задовољимо. Мислим да је ово добар пут, како да брже и ефикасније дефинишемо проблематику. Због оваквог деловања, критикују нас наши претходници, који ово што ми чинимо, готово да никада нису радили, или су веома ретко чинили. Готово свакодневно смо у контакту са представницима сеоских месних заједница. На добром путу смо да решимо најбитније проблеме и престаје разлика грађана првог и другог реда, која је била раније присутна.

Како делите средства из општинског буџета сеоским месним заједницама, имајући у виду величину села, бројност и активност месних удружења?

Настављамо по принципу који смо наследили. Још увек подједнако делимо новац из буџета свим селима, за спорт и културу, односно финансирање месних удружења, што је досад месечно износило по 200.000 динара. Вероватно ћемо ову праксу да мењамо приликом кројења буџета за 2010. годину, када ћемо узети у обзир величину насеља, бројност и активност месних удружења. Наравно, све ће бити у договру са председницима месних заједница и представницима сеоских удружења.

У току је израда ребаланса буџета. Како видите у том светлу месне заједнице и да ли ће бити ускраћене за средства из општинске касе?

Ребаланс смо морали да радимо, јер је прилив средстава у општинску касу много мањи него што је првобитно било планирано. Овај посао је при крају. То, дакле, није ствар нечије воље, него стварности и тешке ситуације у којој се налазимо. У сваком случају, трудили смо се да села буду максимално поштеђена буџетских рестрикција. За следећа три мецеца, уместо по 200.000, села ће добијати по 150.000 динара месечно. То је прихватљиво умањење, имајући у виду да смо многе ставке буџетске потрошње укинули, или их драстично умањили. Већи резови рефлектоваће се на села, када су у питању радови преко "Дирекције за изградњу града". Код ребаланса највише су захваћени и умањени послови у надлежности Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града". Недостатак новца најпре се одражава на инвестиције и изградњу. И у селима морају да прихвате ту чињеницу. Инвестиције ће сачекати нека боља времена. Тих 27 милиона колико је планирано за инвестиционе подухвате на селима, биће умањени, мада још не знамо тачно у којој мери. Донели смо одлуку о бесплатном превозу за ђаке са села који путују до школа у Кикинди, што није мала ствар.

Чему мештани села у кикиндској општини могу да се надају? Шта ће до краја године ова власт да учини за њих и шта планирате догодине?

Већих инвестиционих подухвата из "Дирекције за изградњу града" ове године неће бити. Наравно, неће све стати. Биће финансиран завршетак неких објеката, биће новца на неке мање подухвате. То не значи да неће бити инвестиција које су обезбеђене из других средстава, било републичких, покрајинских, или међународних. Неколико сеоских месних заједница је конкурисало за подухвате и одобрена су им средства, пре свега од Покрајинског секретаријата за пољопривреду и водопривреду.

Колико ће удружења грађана осетити кресање буџетских издвајања?

Мислим да ће у већој мери осетити ребаланс, него када су у питању села. За ову годину било је за ту ставку планирано 6.352.000 динара, а смањено је на 4.400.000 динара. То ће утицати на рад удружења и ангажовање, међутим тако мора да буде. Новим Законом о удружњеима грађана вероватно ће бити смањен њихов број са садашњих 150, на око 100, колико их има у општини. Од идуће године сви ће морати да буду пријављени Агенцији за привредне регистре, што ће смањити њихов број.

У току је акција увођења месног самодоприноса у селима. Докле сте стигли?

Иницијатива за расписивање је прошла. На седници СО,  која ће бити одржана крајем септембра, требало би да буде донета одлука о поновном увођењу месног самодоприноса и о спровођењу референдума. Након тога биће формиране комисија за његово спровођење. Потом следи рок од 30 дана за спровођење референдума, системом "од врата, до врата". Ја се надам да ће референдум да успе. Убеђен сам да мештани села схватају значај месног самодоприноса. То је њихов новац и он остаје у селу. Самодоприносом се стичу услови за самостални рад села, за планирање и друге акције. Села тиме мање зависе од локалне самоуправе, без обзира ко био на власти. Са друге стране, самодопринос је вид солидарности која нам треба. Учествују и запослени, и пољопривредници, као и пензионери, ако се одлуче за овај вид издвајања за своје село.

Да ли ће месни самодопринос бити расписиван и у граду?

Надам се да ће таква одлука ускоро бити донета. Наравно, пре тога ћемо да разговарамо са грађанима, како би артикулисали намену средстава од самодоприноса. Наведене активности ићи ће преко бивших кикиндских месних заједница. Искористићемо њихову организациону структуру у граду и надам се да ћемо до краја године одрадити и овај посао. Сматрам да није био добар потез наших претходника, који су својевремено, пре неколико година, укинули градске месне заједнице. Управо преко њих решаван је велики број свакодневних проблема. Надам се да ћемо, на неки начин, вратити улогу месних заједница и у граду.

Шта мештани Руског Села могу да очекују у наредном периоду када су у питању инфраструктурни и комунални подухвати?

Требало би привести крају изградњу две капеле, која је почела пре скоро три године и за чега је потрошено досад преко 10 милиона динара. Велики део месног самодоприноса је тамо утрошен, без обзира на помоћ Покрајине и Општине. Да би радове привели крају, треба нам још око пет милиона динара. Изградили смо тротоаре само са једне стране улица, а требало би их градити и са друге стране, и тамо пролазе људи. Има и подухвата који се унапред тешко могу предвидети, попут ископа канала, изградње пропуста за одвод површинских вода, у случају поплава каких смо имали у неколико наврата претходних година. Морамо да финансирамо и пројекте који коштају много, али без њих нема учешћа на конкурсима. Морамо да конкуришемо и тражимо паре, јер тако скидамо терет са мештана села, али и са општинске самоуправе. Само са припремљеном документацијом можемо да конкуришемо и тражимо новац од Покрајине, Републике, или неке међународне организације или институције. То су неке осносне ставке на које би требало да обратимо пажњу и утрошимо новац.