- Генерално, нисам задовољан оним што је учињено за годину дана на плану инвестициионих подухвата, од када је нова коалиција преузела власт у општини. Ребалансом буџета, „Дирекцији за изградњу града“ средства су додатно умањена, још више су скресане инвестиције. Са друге стране, укључили смо се у решавање неких геостратешких подухвата, попут изградње пута Иђош-Ада, међународног праничнох путног прелаза код Накова, реконструкције магистралне саобраћајнице Кикинда-Башаид, и тако даље. Покренули смо многе значајне ствари. Сматрам да ће буџет за наредну годину бити повољнији за инвестиције и убеђен сам да ћемо почети и окончати многе инфраструктурне подухвате - каже Бранислав Чолак.

Опозиција приговара да нисте испунили обећања и да је кикиндска општина мало добила од Републике и Покрајине.

- То је релативно. Оно што смо добили, за неког је мало, а неком веома много. Нисам од оних који кукају и „ваде“ се на кризу. Међутим, време у којем радимо веома је тешко. Криза није само у Кикинди, Војводини и у Србији, него је глобалног карактера. Све је умањено, па и средства  покрајинског Фонда за капитална улагања, из којег највише захватамо. Међу првим смо општинама у Покрајини, када су у питању средства из овог фонда. Надлежни у Фонду за капитална улагања предвидели су финансирање и суфинансирање 62 програма и пројекта у нашој општини, што износи око 1,87 милијарди динара. Опозиција такође поставља питање ко добија посао, колико је плаћено и тако даље. Морам да кажем да ми једино одлучујемо шта ће се градити у овом граду и општини. Конкуришемо, и то нам буде, или не буде одобрено. Ако наш предлог буде прихваћен, Фонд је тај који расписује тендер. Средства из Фонда уплаћују се  директно на рачуне извођача радова, по потписивању  уговора о асигнацији. Генерално, у том домену наш уплив је веома мали. Ето, одобрена је капитална инвестиција, пут Иђош-Ада, од 450 милиона динара. Иначе, са крацима према Падеју и Чоки, кошта укупно око 700 милиона динара. Део пута од пружног прелаза према Башаиду, до раскрснице за пристаниште, дужине 2,2 километра, кошта 65 милиона динара. Око 15 милиона кошта инвестиција у ОШ „Свети Сава“. Ту је Дом ученика и студената за чије је уређење дворишта, као последњи подухват,  предвиђено 12 милиона, спортска хала у Мокрину кошта 100 милкиона динара. За канализацију у граду добили смо 35 милиона. За санацију канала на „Галаду“ одобрено је 80 милиона динара. Реконструкција улица у кикиндској општини, што је предвиђено за ову годину, кошта 139 милиона динара. То су само највећи инвестициони подухвати, да не помињем оне мање које финансирају Покрајина и Република. То, у сваком случају, нису мале паре.

Шта је са завршетком санација улица у кикиндској општини? Када ће посао бити окончан?

- Требало је да извођачу радова, фирми „Алпина“, буде исплаћен аванс у висини од 25 одсто инвестиције. Тек је пре неколико дана добила део новца. Радили су, дакле, на поверење, из сопствених залиха, знајући да ће инвеститор, Фонд за капитална улагања Војводине, платити предвиђених 139 милиона динара. Тај посао ће у Кикинди и у селима где су саниране саобраћајнице бити окончан до краја ове грађевинске сезоне, како време буде дозвољавало. Приоритет је завршетак у Масариковој и Хајдук Вељковој у Кикинди, односно да се пут очисти и ураде прилази до ћуприја. Након тога, на ред долазе села. Биће урађено све што је уговорено и започето.

Најавили сте и почетак изградње пута Иђош-Ада? Да ли ће радови почети ове грађевинске сезоне?

- Тај подухват је евидентан и мислим да ће, још ове грађевинске сезоне, почети део земљаних радова. Чекамо да се оконча неопходна админситративна процедура коју је прописао инвеститор, Фонд за капитална улагања. Рекао сам, укупно кошта око 700 милиона цео подухват. Фонд за капитална улагања је за крак према кикиндској општини, односно пртема Иђошу, одобрио 450 милиона динара, с тим што је обавеза локалне самоуправе за обезбеди 50 милиона динара. Видећемо шта ће бити када буде расписан тендер. Ово су само процене његове вредности. Такође, радови на мосту преко Тисе између Аде и Мола напредују одлично, након застоја. Тренутно, у току је изградња силаза са моста са наше стране, дужине око 800 метара. Биће то урађено како ваља и то ће бити најкраћи коридор на релацији Осијек-Кикинда-Темишвар.

Један од приоритета је и реконструкција магистралног пута Кикинда-Башаид. Какве су шансе да радови ускоро почну?

- У претходним предизборним обећањима причало се о његовој изградњи, односно реконструкцији и проширењу. Тек смо недавно констатовали да не постоји пројекат, односно није валидан онај који се односио на пут Кикинда-Меленци. Израда пројектне документације поверена је Јавном предузећу „Путеви Србије-сектор Север“ што би ових дана требало да буде приведено крају. Нисам сигуран да ли ће реконструкција почети ове јесени, или ће се сачекати до пролећа. Важно је да је инвестиција сигурна и на листи приоритета.

Било је пуно речи о Банатској магистрали. Можемо ли се надати да ће тај пут проћи кроз кикиндску општину?

- Наравно, магистрала пролази кроз кикиндску општину. Банатска магистрала је алтернатива аутопуту Суботица-Београд, јер по европским стандардима, уз аутопут мора да постији и алтернативни правац. Ради се, дакле пројекат Субитица-Смедерево. Банатска магистрала почиње у суботичкој општини, иде Банатом, пролази кроз кикиндску општину. Најмања ширина пута биће 7,10 метара. Проћи ће поред Кикинде. Пут Кикинда-Башаид биће један њен део, дакле користиће се постојећа траса, што ће бити јефтиније, како је израчунато. Свако насељено место кроз које пролази имаће заобилазницу.

Шта је са индустријском зоном. Докле се стигло са тим подухватом?

Ових дана решавамо застоје и проблеме везане за „стару“ индустријску зону код раскрснице пута за Ново Милошево. Добили смо сагласност за решавање довода гаса, крећемо и са доводом струје, у сарадњи са „Електровојводином“. Наш део посла кошта 17,5 милиона динара. Ускоро крећемо и са доводим воде. Решава се, дакле, инфраструктура. Све инсталација ће ићи испод пута. Имамо проблема са власништвом у „новој“ индустријској зони, иза седишта „Ангрохита“. Три парцеле у њеном саставу су остале у власништву „Расадника“. Знам да је бивши председник Општине Бранислав Блажић наложио да се то земљиште изузме из приватизације „Расадника“, међутим неко је у администрацији погрешио. Надам се да ћемо решити и овај проблем. Није на атрактивном месту, али и ова индустријска зона може да послужи за мање погоне.

Шта можете рећи о наставку изградње канализације у Кикинди?

Да би посао био настављен, мора да се изгласа наставак градског самодоприноса, чија средства су искључиво коришћена за изградњу канализације. Новац за њену изградњу допуњујемо тако што конкуришемо код Фонда за капитална улагања. У току је изградња у сливу „Никола Француски“. Морамо најпреда окончамо посао у том делу Кикиде. Након тога, наставак канализационе мреже почеће у „трећој месној заједници“, односно у Синђелићевој и Великом бедему. Кикинда је „покривена“ канализацијом око 80 одсто. Остали су најтежи, рубни делови града. Да би све било окончано, треба око 550 милона динара. На ред ће доћи и „Железнички нови ред“ и „Стрелиште“. Ако би самодопринос био поново расписан, као и са средствима Фонда за капитална улагања, овај велики посао би био веома брзо завршен. Надам се да они који су прикључени на канализациону мрежу неће бити себични и гласати против самодориноса. Канализација је неопходна свима. Остало је мало, али ће на рубним деловима њена изградња бити најспорија и  најскупља.

Изузимајући Мокрин и донекле Башаид, у селима ове године није било значајнијих инвестиционих подухвата. Зашто?

Због умањених средстава. Углавном, све што је рађено, финансирано је средствима Фонда за капитална улагања. Готово сва села су конкурисала за покрајинска средства за уређење атарских путева и канала. Надамо се да ћемо обезбедити и новац за санацију пута преко „Галада“ за Банатску Тополу. Сеоска руководства морају да прате конкурсе, јер у Покрајини и Републици има доста новца намењеног за руралне средине. У Општини имамо тим који ће им помоћи приликом израде конкурсне документације. Стојимо им на располагању. Ето, Мокрин је добио значајна средства од Покрајине, учествујући на разним конкурсима. И Руско Село не заостаје.

Да ли ће бити саниран коловоз у Радничкој, Партизанском сокачету и Синђелићевом сокачету, пошто сте најављивали такву могућност до краја године?

Знамо да је ситуација у тим улицама веома тешка. Нисмо заборавили и учинићемо нешто. Немамо новца да урадимо квалитетно, међутим наћи ћемо привремено решење, барем за ову зиму. Нешто ћемо насути ризлом или струганим асфалтом, нешто покрпити. У „Дирекцији за изградњу града“ направили смо пројекат за санацију тих улица. Урадићемо квалитетно када будемо имали више новца, а надамо се да ће то бити током наредне грађевинске сезоне.