Заменик председника Општине Милош Латиновић, који је у Општинском већу задужен и за ресор културе и медија, каже је да је општинско руководство, када је одлучило да крене у акцију да градски самодоприонос буде продужен и у пет наредних година,  добило велики број сугестија и предлога, који су са уважавањем сагледани и у значајној мери прихваћени. Предлози ће се наћи у материјалу којим ће изаћи пред грађане, како би се изјаснили о његовом наставку. Идеја о поновном увођењу градског самодоприноса, пошто актуелни истиче крајем године, није дневнополитичка, него она која би требало да у наредних пет година одреди  путеве којим ће град ићи. То није начин за прикупљање политичких поена, него однос нас, грађана, према нама самим - каже Латиновић.

Због чега је градски самодопринос неопходан?

Идеја о његовом продужењу потекла је од чланова Општинског већа, због процене да би се на тај начин могло обезбедити још средства за инфраструктуру, за канализациону, али и за водоводну мрежу, како нам је сугерисано, за финансирање удружења грађана. Можда је погрешно интерпретирано да ће наредни општински буџет бити рестриктиван и мањи. То не мора да се догоди. План је да се у 2010. години крене са буџетом који је пројектован на бази прихода у општинску касу у овој години. Врло је вероватно да догодине приходи буду и већи, пре свега због нове еколошке таксе на бази коришћења природних ресурса у општини, што је регулисано законом и ако трансфери према општини од стране Републике и Покрајине буду на прошлогодишњем нивоу. Наша процена је да се обезбедимо и да догодине радимо ребаланс на вишак остварених пара, а не, као сада, да општинску касу смањујемо. Чак и да се ништа од наведеног не догоди, новим самодоприносом обезбеђујемо несметано функционисање бројних удружења грађана, спортских клубова, у култури и другим делатностима.

Уколико буде изгласан, како ће се трошити новац прикупљен на овај начин? Да ли је формирана коначна листа приоритета?

Након сагледавања бројних предлога, највероватније да ће однос потрошње бити 70 према 30 одсто у корист инфраструктуре. Предлог смо дефинисати на седници Општинског већа и упутили га одборницима Скупштине општине. Било је сугестија да комплетан самодопринос иде на инфраструктуру, али и предога да се процентуално већим делом финансирају друге области, пре свега инвестиције у друштвеним делатностима. Одлучили смо се, ипак, за наведени предлог и Комисија за градски самодопринос ће појединачно процентуално навести све области где би се новац трошио. Мислим, као што сам навео, да ће 70 одсто његовог прихода ићи на завршетак канализационе мреже у граду и реконструкцију водоводне мреже, а 30 одсто на удружења грађана, ка спортским клубовима, култури, за изградњу и реконструкцију верских објеката, односно за друштвене делатности. Све ће бити у процентуалном износу  одштампано прегледно на папиру који ће грађани моћи да виде приликом изјашњавања о самодоприносу. Када је у питању комунална инфраструктура, мислили смо да сва средства буду утрошена на канализациону мрежу, али смо прихватили и сугестију да се крене и са реконструкцијом градског водовода. Тај новац који прикупимо самодоприносом, може лако да постане основа како би привукли много веће паре из других фондова, било републичких или покрајинских, или чак неке донације.  

Да ли је дефинисан проценат издвајања и колико година ће наредни самодопринос да траје, уколико буде изгласан?

У текућем градском самодоприносу, који истиче крајем ове године, издвајано је два одсто од плата запослених и пензија. Морам да додам да је један одсто ишао и на име општинског самодоприноса, дакле укупно три процента. У наставку самодоприноса, неће бити тог једног, општинског процента. Пензионери и запослени би, дакле, издвајали месечно по два процента од својих примања. Уколио буде изгласан, важиће у наредних пет година.

Шта ће да се деси, уколико не буде изгласан?

Није лако прикупити око 17.000 потписа „за“ самодопринос и могуће је да грађани Кикинде не прихвате ову нашу иницијативу, односно да не буде изгласан. Не мислим да је то неко политичко питање. Различити су разлози за његово прихватање, односно неприхватање. Мислим да су примарни они економске природе. Ја, ипак, верујем да Кикинђани воле свој град и знају шта је за њега добро и да ће пронаћи нешто што их привлачи. Лепеза је широка и управо та ширина намене самодоприноса ће, како мислим, бити пресудна. Неће бити трагедија ако не прође. Схватићемо то као један од момената, са тим се суочити и ићи даље.

Политички консензус око овог питања постоји, међутим опозиција има и замерки на предлог приоритета трошења средстава, да тиме скидате са буџета удружења грађана.

Генерално, мислим да ниједна политичка странка или удружење грађана није против самодоприноса. Сматрам да су њихови захтеви јасни и коректни. Скупштина општине ће дати генерални печат о самодоприносу. Али тај печат не вреди, уколико не постоји контрола папира испод којих је, да тако кажем, стављен. То је сугестија и захтев да се овако прикупљени новац мора строго наменски користити, у чега ја чврсто верујем. Није тачно да желомо да са буџета „скинемо“ удружења грађана. Желимо да општинску касу тако уредимо, да трошимо само оно што прибавимо. Да смо хтели скинути неке буџетске кориснике, то би урадили већ ове године. Нека постоје друштвени, али и приватни клубови, асоцијације и други. Желимо да се уз помоћ самодоприноса сви одрже током наредне, или две године, па за то време својим радом и резултатима профилишу статус и место које им припада. Говорим о спорту, али има тога и у култури. Не желимо ником да ускратимо помоћ и могућност да се бави оним што жели, али, са друге стране, немамо за све довољно новца, а нешто и није за буџет.

Како ћете да анимирате пензионере, имајући у виду чињеницу да их је веома много и да нису обавезни да издвајају новац, уколико самодопринос и буде изгласан?

Знам из искуства да су пензионери најсавеснији део овог друштва и мислим да неће бити никаквих проблема из простог разлога што су живели у једном другом времену, када је социјална активност појединца била значајнија, где се друштвени ангажман другачије  ценио и када се у њега веровало. Њима не треба превише објашњавати шта хоћемо и очекујем њихову пуну подршку. Наравно, не смемо да заборавимо да овој категорији становништва нешто и вратимо, како би лакше, лепше и боље живели. Било да им опремимо неке нове просторије или реновирамо постојеће, где би се дружили, што је, у сваком случају, наша обавеза.

Градске месне заједнице су укинуте, колико ће та чињеница, у техничком смислу, да отежа увођење градског самодоприноса?

Мислим да је њихово укидање био лош и иисхитрен потез. Ето, Вождовац је градска општина у Београду, са око 20 месних заједница. Београду, дакле, не сметају месне заједнице, а у Кикинди су укинуте. То је промешен концепт и мислим да ћемо одмах након самодоприноса, наредне године покушати да променимо Статут општине, како бисмо граду вратили месне заједнице. Морамо да сагледамо оно што су интереси грађана у појединим градским зонама. Микронасеље је, рецимо, специфична, урбана средина. Неке потребе и проблеми грађана у тој средини, другачије су природе од оних који, живе на другој страни улице. Вероватно ћемо ићи ка повећавању броја месних заједница, ради практичних разлога. Ту су и Железнички нови ред и Стрелиште, као и Баранда, са специфичним потребама и проблемима. Мислимо да би убудуће требало да у Кикинди постоји седам месних заједница, где би грађани артикулисали своје интересе и путем којих би били решавани проблеми. Надам се да ћемо у наредном периоду месне заједнице да вратимо граду.