- Откад Општинско веће функционише у овом саставу, неке ствари смо покренули са „мртве тачке“ и ту сам веома задовољан. Када је у питању мој ресор, значајан део посла поверен је Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду и ту смо начинили прве кораке у решавању проблема паса и мачака луталица. Начинили смо пројекат којим можемо да наступимо према републичким, односно покрајинским фондовима. Радили смо на издавању државног земљишта у закуп, подизали нове шуме и стварали ветрозаштитне појасеве. Успоставили добру сарадњу са Удружењем предузетника, привукли средства за уређење атарских путева и реконструкцију канала у општинском атару - каже Крејић, одговарајући на питање колико је задовољан радом Општинског већа у протеклој години, када је у питању ресор који му је поверен.

Подизање индустријске зоне је једно од приоритетних питања у кикиндској општини. Шта сте предвидели за ову годину?

По мени, најбоље решење је да главна индустријска зона буде на излазу из Кикинде, код раскрснице путева за Нови Сад и Београд, односно Ново Милошево и Башаид. Ту се и налазе неке од најважнијих фабрика у Кикинди, попут Ливнице, „Тозе Марковића“, „Метанолско-сирћетни комплекс“, а у близини је и пристаниште на каналу „Дунав-Тиса-Дунав“. Тамо су најбољи услови за праву индустријску зону каква нам је потребна. Оптерећавајућа околност је што општина, односно држава, нема земљиште на том потесу, него је у приватнм власништву. То, међутим, не би требало да буде непремостиво, гледајући на искуства у Румунији, пре свега у Темишвару. Они који желе да инвестирају, откупили су земљиште и урадили оно што су наумили. На крају, општина у име државе може да власницима земљишта понуди његову замену. Треба да дефинишемо простор који смо наменили за ове потребе и да обезбедимо локацијске дозволе и друга неопходна документа. Са представницима пиротске општине, са којом наступамо заједно како би Кикинда и Пирот добили статус града, било је доста разговора на тему индустријске и бесцаринске зоне и искористићемо њихова позитивна искуства. Ускоро би требало да закажемо састанак са већим привредницима у Кикинди како би разговарали са њима о томе.

У општини је одржано седам лицитација за давање у закуп пољопривредног замљишта у државној својини, односно готово све пољопривредно земљиште. Шта је следећи корак и како ћете решавати ово питање?

На пролеће планирамо да одржимо још једну лицитацију где би понудили у закуп преостале државне парцеле. Иначе, од око 19.000 хектара државних њива, у закуп је издато око 16.800 хектара. Остале су неке мање површине, као и оно земљиште од којег су закупци одустали. Оранице су издате у најам до 2011. године и онда понављамо круг. Први уговори о закупу били су на пет година, а последње лицитације прошле године предвиђале су коришћење парцела на две године, тако да ћемо 2011. године поново покренути поступак давања у најам целокупног пољопривредног земљишта у кикиндској општини чији је власник држава. Сматрам да, уколико општина обезбеди средства за подизање нових шума, у уговору са закупцима треба да постоји клаузула која предвиђа изузимање таквих површина, где је предвиђено пошумљавање. Стручњаци који су задужени за ову област у Јавном предузећу „Дирекција за изградњу града“ раде на томе како би биле познате све парцеле које су у наредном периоду предвиђене за ту сврху.

Пошумљавање, односно подизање ветрозаштитних појасева је нешто чему придајете посебну пажњу, јер је у општини мало шума.

Тиме сам се бавио и у периоду од 2001. до 2005. године. Са „Дирекцијом за изградњу града“  направили један документ 2003. године који предвиђа базну шумску основу. Пре тога имали смо ситуацију да смо оперисали нетачним подацима. Парцеле које су вођене катастарски као пошумљене, фактички то нису биле и требало је сачинити стварно стање. Сачинили смо базни дукумент који нам је основа за садашњи рад. Лане је засађено око 16.000 нових садница. Вредност послова је око 3,6 милиона динара. У наредном периоду желели би да буде пошумљено четири процента општинаког земљишта, шро значи најмање 200 хектара годишње. Конкурисали смо на међународном пројекту са Румунима код ИПА фондова Европске уније, који се зове „Зелени Банат“ и подразумева подизање нових шумских површина на граници према Румунији и сва је прилика да ћемо добити тражена средства. Наменски, за пошумљавање, издвајамо део новца који долази у општину на име закупнине државног земљишта. Такође, конкуришемо како би обезбедили новац и из државних фондова за ову намену. У децембру прошле године смо са Секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство Покрајине закључили уговор о суфинансирању подизања пољозаштитних појасева на територији кикиндске општине, вредан 3,58 милиона динара.

Како је прецизирано, Покрајина обезбеђује 65 одсто, односно 2,32, а Општина Кикинда 35 процената, то јест 1,25 милиона динара.

Уговором је предвиђено да ветрозаштитни појасеви буду подигнути у атару Банатске Тополе, на потесу „галад“, на површини од 25,13 хектара. Ту ће с пролећа бити засађене младице сибирског бреста.

Донета је и Локална стратегија одрживог развоја општине за 2010-2014. годину. Како у светлу овог документа видите развој привреде и пољопривреде у општини?

То је документ који нам даје ширину у анализирању наших постојећих ресурса, онога што се дешавало, као и оних ствари које смо зацртали да учинимо. Пољопривреда мора да има запажену улогу, што је документом и наглашено, имајући у виду да у општини има око 73.000 хектара квалитетног обрадивог земљишта. Надам се да ће држава увести пореске олакшице за оне пољопривреднике који улажу на села, као за оне који живе на селу. То је пракса у Европској унији и даје веома добре резултате. У будућности то видим и код нас и надам се да ће се на селу боље и сигурније живети.

Половином априла основана је пољочуварска служба. Колико сте задовољни њеним радом и шта планирате у будућности?

Добијамо позитивне информације када је у питању ова служба и мислим да смо њеним оснивањем начинили добар потез. По налогу председника месних заједница на селима, пољочувари обављају и друге послове, осим обиласка и чувања њива. Надам се да ћемо њену делатност проширити. Наглашавам да је делом финансира и Скупштина општине из средстава која добијамо од закупа пољопривредног земљишта у државној својини. У новембру прошле године Скупштина општине је са Покрајином склопила уговор о додели бесповратних покрајинских средстава управо за потребе пољочуварске службе. Како је прецизирано, Покрајина додељује 4,74 милиона динара, док је наша обавеза да обезбедимo 3,16 милиона динара. Средства се могу користирти искључиво за наведену намену.

У атару је смањен број крађа, пољочувари лоцирају дивље депоније, воде рачуна да не буде нелегалне сече дрвећа, старају се да у атару не буде пожара и оправдали су своју улогу. Да би служба још боље функционисала, морамо да имамо и ефикаснији правосудни систем. Казне за неке прекршаје су симболичне и имамо појаву истих прекршилаца, баш из разлога што нису адекватно кажњени.

Шта је то чему ћете ове године да посветите посебну пажњу?

Требало би да ове године окончано прву фазу везану за подизање прихватилишта за псе и мачке луталице, односно да служба почне да функционише. Надам се да ћемо бити у прилици да њене услуге понудимо и суседним општинама. Након прихватилишта, требало би да решавамо проблем функционисања целокупне зоохигијеничарске службе. Ова године бавићемо се реконструкцијом каналских и мрежа атарских путева у атару општине. Прошле године смо обезбедили око 50 милиона динара за реконструкцију канала у атару. Наша намера је да сваке године улажемо како би канали били очишћени и спремни за пријем вишка воде. Наставићемо са реконструкцијом атарских путева, а залагаћу се да пажњу поклонимо подизању, такозваних, отресних рампи крај путева, како би пољопривредницима било омогућемо да очисте машине пре него што се укључе у саобраћај. Надам се да ћемо наћи модел како би помогли Удружењу предеузетника из дела средстава од комуналних такси које плаћају за истицање фирми.