Из општинског буџета за спортске клубове кикиндске општине намењено је ове године 20 милиона динара. Чланица Општинског већа за спорт Гордана Трнић каже да су средства знатно смањена у односу на лањску годину, међутим ситуација је таква да се није могло издвојити више, упркос вољи и жељи.

- Одлучили смо да општинским буџетом финансирамо 27 спортских клубова, од око 60 регистрованих у кикиндкој општини. Наравно да нисмо могли да обухватимо све. То се, претпостављам, никада није ни десило. Неке спортске асоцијације нису стекле услове да буду на општинском буџету. Морали смо да смањимо средства из општинске касе, намењена спорту. То за спорт није добро, али не можемо да бежимо од реалности и покушали смо да на најбољи начин расподелимо оно што нам је припало - каже Трнићева.

Који су били критеријуми приликом одређивања висине средстава?

Руководили смо се критеријумима преузетим из Покрајинског секретаријата за омладину и спорт. Главни су: статус на националном и међународном плану, традиција спорта у граду, односно општини, ранг такмичења, постигнути резултати у протеклој такмичарској сезони, број такмичарских екипа у редовном систему такмичења, као и број ангажованих стручњака са адекватним образовањем. Наравно, ове критеријуме, препоручене из Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, морали смо да прилагодимо специфичностима кикиндске општине.

Колико има регистрованих спортиста у Кикинди и околним селима?

- Укупно их има око 5.000. То су регистровани, они који се такмиче и налазе у клубовима. Међутим, гледано шире, има их много више. Мислим на рекреативце и све оне који упражњавају спортске активности. Не можемо да на спорт гледамо само кроз такмичење и мислим да је погрешно постављати ствари на такав начин. Није спорт само такмичење, него обухвата и рекреацију, трчање у природи, вежбе. Настојаћу да и радићу на томе да се много више пажње обрати на ову чињеницу, да се више људи укључи у активно бављење спортом и да им се омогуће што бољи услови. То је, уосталом, и једна од основа за здраву популацију, која упражњава здраве навике у животу. Наравно, важни су спотрски резултати и спортисти који их остварују и проносе име нашег града и општине, али важна је и овај други аспект - масовност, односно спорт као навика и свакодневица, у који би требало да укључимо што већи број становника.

Како би, по Вама, требало да изгледа спорт, односно како замишљате идеал у овој области?

У држави каква је Србија, то је тешко и замислити, с обзиром колико тога треба да се уради. За спорт, односно бављење њиме, најважнији су услови, који подразумевају спортске објекте, дакле улагање у инфраструктуру. На другом месту су квалитетни спортски стручњаци, а никако не смемо сметнути с ума и васпитање популације како би се окренула спорту, односно здравим навикама. Услови морају да су такви, да свако пожели, примера ради, да оде на стадион, у спортску халу, или у парк, на рекреацију. Морамо много више да радимо на мењању свести људи, како би се више бавили спортом. Све то  подразумева огромна финансијска улагања и за сада немамо ни приближно такве услове, што не значи да их нећемо имати. Мислим да би требало више обратити пажњу и на спортски туризам, јер ми у Кикинди имамо услова за ову област, пре свега имајући у виду Спортски центар „Језеро“ и његове могућности. Ту не би требало пуно да улажемо, потребно је само да поправимо неке ствари и да радимо на томе да привучемо туристе, који су, у основи, спортисти. Наравно, мислим да треба да лобирамо како би у нашем граду било што више такмичења већег ранга. Биће одлична прилика да се догодине покажемо на Европском првенству у падобранству, које ће бити одржано у Кикинди.

Како коментаришете чињеницу да се поједини клубови цепају, па они који су отишли формирају нови?

То представља проблем, али свако има право да се удружи и региструје клуб са својим истомишљеницима. Међутим, имамо спортских грана у којим је више клубова, који понекад не желе и не остварују никакву међусобну сарадњу. Морамо да пронађемо модел како да на најбољи начин функционишу. Општинска каса није без дна и, понављам, не можемо све клубове да финансирамо. Мораће да се више потруде, како би сами нашли новац. Ја бих волела да има више пара, па да сви буду намирени, али то је немогуће, нерешиво. Знам да је тешко опстати, рецимо, са 20.000 динара месечно, али више не можемо. Са друге стране, квалитет, односно постигнути резултати, биће одлучујуће референце.

Осим поделе 20 милиона динара, ту су и средства из Фонда за културу и физичку културу од око 3,2 милиона динара. Како сте поделили тај новац?

Ово је први пут да смо расписали конкурс за ова средства. Тако ће  клубови који су се нашли у овој расподели, као и они који нису, а и локална самоуправа, моћи да знају чим располажу и на шта треба да рачунају. Мислим да је ово добар начин планирања активности и средстава. Морамо унапред да знамо шта ко хоће и колико може да добије. Мислим да ћемо и убудуће да радимо на овај начин, како би сви знали на чега могу да рачунају.

Колико се новца годишње издваја за функционисање Спортског центра „Језеро“ и како оцењујете његов рад?

За 2010. годину намењено је из општинског буџета 42 милиона за „Језеро“. Спортски центар добро ради, имамо добру комуникацију са руководством. Мислим да су рационални и вредни и да знају да воде тај објекат, од изузетне важности за развој спорта у кикиндској општини. „Језеро“ мора да буде на буџету, јер је најважнија основа за спорт у Кикинди. Реконструисали су базен, како у Кикинди, тако и онај у Банатском Великом Селу. Добили су и справе за теретану од Покрајинског секретаријата за спорт. Спремили су неколико соба за смештај гостију-спортиста у делу бившег омладинског насеља.

Како је предвиђено, 14 одсто градског самодоприноса биће усмерено у спорт. По којим критеријумима ће бити подељен тај новац, што би требало да буде годишње око 8 милона динара?

То је само претпоставка да ћемо годишње остварити 8 милиона. Надамо се да ће тако бити, али не можемо са сигурношћу да тврдимо да ће бити баш толико. Наравно да ми је драго што је изгласан градски самодопринос и што је део новца оствареног на овај начин намењен  спорту. Мислим да би требало више пажње да обратимо на одржавање инфраструктуре, чак и за подизање нових спортских објеката, ако будемо могли, него да новац из самодоприноса делимо клубовима. То не значи да ништа неће бити усмерено ка њима. Водићемо рачуна и о клубовима, али и о спортским објектима. Морамо нешто и да изградимо.

Шта су Вам приоритети у овој години?

Осим одрживог развоја спорта, желели би да у овој години изградимо и једну мању спортску халу поред велике у Спортском центру, првенствено за потребе стонотенисера и инвалида. Имамо готов пројекат којим смо конкурисали у Покрајинском секретаријату за спорт и омладину. Вредност инвестиције је око 3 милиона динара. Ове године требало би да буде завршена и спортска хала у Мокрину. С обзиром да имамо и справе за трим стазу, желела бих да ту рекреативну дестинацију у граду дефинишемо и поставимо дуж ње поменуте справе. Биће добра за рекреативце и ваљало би је поставити негде у природи. Видећемо. Надам са да ћемо брзо донети одлуку о томе.