Горан Думитров, познат под надимком „Дата“, актуелни је председник Месне заједнице „Мокрин“. Изабран је непосредно, тајним гласањем, на изборима одржаним октобра 2008. године. Мештани Мокрина поклонили су му поверење и у претходном мандату, од 2005. до 2008. године. Одборник је у Скупштини општине Кикинда, где обавља функцију потпредседника Скупштине, а председник је Савета за буџет и финансије, као једног од скупштинских тела.

У, како сви кажу, тешкоj финансијској ситуацији, успели сте лане да обезбедите преко 100 милиона динара за Мокрин. Како Вам је то пошло за руком?

Пара има и могу да се нађу, али је неопходно много рада и упорности. Пратим разне конкурсе на сајтовима републичких и покрајинских органа, а учествујемо и на међународним конкурсима где се деле новци за ваљане и добре пројекте. Од 2005. године учествовао сам на многим курсевима и семинарима и имам много сертификата који сведоче о томе. Месну заједницу то није коштало ништа, искористио сам познанства како би савладао што више семинара. Пишемо пројекте, неопходне за учешће на конкурсима. У томе ми много помажу професор информатике Емил Хофгезанг и секретарица у Месној заједници у Мокрину, Драгица Крстеканић-Кецић. Имам рачунар пун конкурса и пројеката. Пратимо где се деле новци и онда пишемо пројекте и аплицирамо према фондовима. Отприлике, на четири конкурса где учествујемо, одобре нам паре за један. У питању су средства од 100.000 динара, па на даље, до милионских износа. Наравно, све то треба папиролошли покрити, оправдати сваки утрошени динар, спровести јавне набавке. Уз помоћ малог тима у Месној заједници, учествовали смо лане на 40-ак конкурса. То је велики рад и нема ништа без тога. Сада се на тај начин обезбеђују средства. Углавном, обраћао сам се покрајинским и републичким институцијама и међународним организацијама, републичким министарствима и покрајинским секретаријатима.

Докле сте стигли у подизању спортске хале у Мокрину, што је ваша највећа инвестиција?

Дошли смо скоро до половине када је у питању изградња, тачније око 44 одсто. Од Националног инвестиционог плана обезбедили смо крајем прошле године 40 милиона динара. Та средства још нисмо добили, јер треба да испунимо услове Европске инвестиционе банке, која је кредитор државе. Од Управног одбора Фонда за капитална улагања Покрајине имамо одлуке за 107 милиона за халу. Процењено је да укупно кошта 117 милиона динара, међутим питање је времена када ће новци стићи у овом тешком и кризном времену. Средства од НИП-а могла би да убрзају њену изградњу. Привидно, има вишка средстава на папиру, али у стварности није тако и води се борба за сваки динар. Сада се поставља питање динамичког плана изградње, могућности преузимања дуга и обавеза, да ли ће НИП тражити нову јавну набавку за одобрена средства. Извођач радова је предузеће „Алпине“ д.о.о. Београд. Да је било редовног прилива средстава, инвестиција би била окончана још прошле године. Како сада стоје ствари, био бих срећан да у овој години завршимо посао и оспособимо халу и надамо се да ћемо успети у томе. Наравно, инвеститор је Месна заједница, а корист од хале имаће сви Мокринчани, од ученика основне школе, до спортских клубова. Не стрепим да Мокрин неће моћи да финансира њено постојање. У том правцу иде и Закон о локалној самоуправи. Имамо гасне и нафтне бушотине у атару Мокрина и Мокринчани морају да имају корист од тога. Хала ће бити функционална.  

У којем стадијуму је изградња визиторског центра у резервату велике дропље?

Изградња је у току и надам се да ће до јуна визиторски центар бити подигнут. Обезбедили смо укупно око 4,2 милиона динара из покрајинског Секретаријата за заштиту животне средине и републичког Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања. Република и Покрајина ће финансирати и рад ренџерске службе. Главни извођач радова је предузеће „Пемир“. Потребно је изградити и тврди пут до визиторског центра, јер се налази у срцу резервата где обитава ова ретка птичја врста. Да би се све окончало, уредио терен и изградио поменути пут, неопходна су још око два милиона динара.

Шта је са ревитализацијом, такозване, Обрадовићеве баре, будућег атрактивног излетишта?

Из покрајинског Секретаријата за енергетику и минералне сировине обезбедили смо 3 милиона динара, а 2,8 од републичког Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Дуга зима је онемогућила наставак послова. Паре су на рачуну, а уплаћен је и аванс извођачу радова. Због обиља воде у бари, требало би да сачекамо још извесно време, како би булдожери могли да наставе ископавање. Потом ће излетиште бити уређено багерима, на месту где дубина воде треба да износи три метра. Има најава да би од покраијинског Секретаријата за енергетику и минералне сировине могли да обезбедимо још три милиона динара, што би било довољно за земљане радове. Потребно је и избушити неколико бунара за њено пуњење свежом водом.

Мокрин се профилише као место које може да понуди туристичке услуге. Који вам је крајњи циљ на овом пољу?

Један од најважнијих задатака је да се пуно мештана укључи, непосредно или посредно, у рурални, односно сеоски туризам. Мислим да смо способни да постигнемо добре резултате, а све што сада радимо може да буде и у функцији туристичке понуде. Драго ми је што су и други препознали Мокрин као туристичку дестинацију. Пре свега мислим на предузеће „Терапаноника“, које улаже значајна средства у реконструкцију једне старе „газгачке“ куће у Мокрину, која би требало да постане објекат високог туризма, каквог нема у околини. Крајњи циљ треба да буде зарада коју остварују мештани. Имамо манифестације, објекте, градимо нове. Све у свему, имамо шансу и требало би да је искористимо.

Почели сте да градите и реконструишете кишну канализацију, као и пројекат за фекалну. Докле сте стигли?

Од предвиђеног плана реализовали смо 30 одсто у изградњи и реконструкцији кишне канализације. И сада копамо и продубљујемо канале, уз помоћ „Дирекције за изградњу града“, а лане смо били укључени и у пројекат јавних радова. Од републичког Министарства за државну управу и локалну самоуправу обезбедили смо два милиона динара, а 1,4 милиона од покрајинског Секретаријата за пољопривреду. Новац је уложен у идејни пројекат главног пречистача и мреже фекалне канализације. Тренутно, завршавамо главни пројекат за пречистач и неопходна су нам још два милиона динара. Након тога, моћи ћемо да конкуришемо за средства како бисмо почели да градимо канализацију у селу. Само пречистач кошта око милион евра, а у изградњу канализације морају да се укључе и мештани. Канализациона мрежа кошта око 2,5 милиона евра. То је велики подухват и морамо размишљати о реализацији, јер не можемо вечно користити септичке јаме.

Шта ће бити са реконструкцијом улица? Које су следеће на реду и шта сте лане урадили?

Прошле године окончана је комплетна реконструкција улице Ђуре Јакшића, веома важне саобраћајнице. Повезали смо је са деловима села  Греда и Јауково, што значи да је север Мокрина повезан са путем за Иђош. Уредили смо и део улице која се зове „Нова“, као и део „Златне греде“, односно повезали је са улицом Ђуре Јакшића. Припремамо се да реконструишемо део улице Тозе Марковића и Милана Маленчића, што би требало да буде окончано за месец, месец и по дана. Лане смо асфалтирали и улицу Генерала Драпшина, која води на хиподром код „Бакарне ћуприје“. Наведени послови коштају најмање 65 милиона динара и то су огромна средства. Све је то урађено преко „Дирекције за изградњу града“, средствима Фонда за капитална улагања. Мислим да је реално да завршимо оно што смо започели и бићу задовољан ако то урадимо током ове грађевинске сезоне.

Обављате и функцију потпредседника Скупштине општине Кикинда и општински сте одборник. Да ли сте, као председник Месне заједнице, у сукобу интереса и шта је за Вас приоритет?

Као општински одборник имам надокнаду од 10 хиљада месечно, док за функцију председника Месне заједнице добијам око 14 хиљада динара, уз двомесечно кашњење. До Нове године имамо сам извесну принадлежност за функцију потпредседника Скупштине општине, што је од почетка 2010. укинуто. Налазим се на евиденцији Националне службе за запошљавање, као незапослено лице. Мирује ми радни стаж, а здравствено осигурање обезбеђујем преко поменуте службе. Почев од 2005. године, три пута сам надлежним подносио своју имовинску карту. Ако Агенција за борбу против корупције процени да сам у сукобу интереса, у сваком случају определићу се за Мокрин. То ми је на првом месту. Знају сви и тога се не одричем ни за какву цену. Неће бити никаквог проблема и ја сигурно нећу бити тај који ће да крши закон.