Скуп гас и скупо даљинско грејање су фактори принуде у промени односа ка потрошњи, па тако и у тражењу нових јефтинијих алтернативних решења. С друге стране, Кикинда има огромних потенцијала у биомаси, соларној енергији, имамо завидан положај на геотермалној мапи Војводине, затим потенцијал ветра и недовољно протежиран потенцијал отпадних материја. Примера ради, у Војводини обновљиви извори енергије данас учествујуса 0,3, а могуће учешће је чак 59 процената. Ни наша средине не одступа много од ових бројки, а то значи да имамо много сировине за јефтинију енергију - каже члан Општинског већа Карољ Дамјанов, одговарајући на питање шта су предности и недостаци кикиндске општине када је реч о енергији.

Колико је, по Вама, овај сегмент битан у привредној структури?

Скоро да  немамо производ на тржишту који није завистан од енергије. Свака грана привреде је под утицајем енергетских фактора и није случајно да нам Европска унија намеће одређена правила понашања у газдовању енергијом. Данас расипање енергије једног актера, сутра може да угрози неког другог по питању енергетске зависности,  загађења животне средине или слично.

На пример, за производњу једне векне хлеба, у Србији се троши преко 1,40 киловата енергије, док рецимо у Норвешкој за исту векну хлеба је потребно мање од 1,04 киловата. Помножите ово са бројем дана и бројем векни и можете стећи осећај колико то „вишка“ енергије имамо.

Сигурно да је још много примера и на томе се мора радити у блиској будућности. Напоменућу да је у Србији основана „Мрежа за енергетску ефикасност“, при којој можете проверити колико енергије троше ваши конкуренти за исти производ. Овакав „benchmarking“ је у свету одавно доступна алатка и од недавно је то могуће и у Србији.

У поређењу са европским земљама ми смо неефикаснији за преко 40  процената и као држава морамо да мењмо навике и однос ка потрошњи енергије.

Општинско веће је формирло Савет за енергетски менаџмент и енергетску ефикаснист. Шта ће бити задатак овог општинског тела и који су наредни кораци ка институционализацији ове области?

Савет ће имати обавезу да успостави систем енергетског менаџмента и систем енергетске ефикасности на посредан и непосредан начин. Поред саветодавне, ово тело ће имати и координациону и усмеривачку функцију. Битно је створити механизме прикупљања и обраде података, израде енергетских биланаса, енергетских ревизија и аудита, али на крају и енергетског плана развоја општине, као и пројекте и конкретне активности. На тај начин би сви субјекти у нашем граду у одређеном временском интервалу били оспособљени за овакве активности. Савет је формиран у децембру 2010, а почетком 2011. ћемо основати и Фонд за енергетску ефикасност, који би требао да подржи овакве активности. До средине 2011. очекујем и предлог Енергетског плана развоја Кикинде, као и Акциони план који ће дефинисати потребне активности да би се планирано реализовало.

Постоји могућност да у Кикинди Кинези граде прву соларну електрану у Србији. Колико та инвестиција има изгледа?

Уколико се буде градила соларна електрана од стране кинеског CHD-a, сигуран, сам да Кикинда има највеће шансе, пре свега захваљујући својим географским положајем и својом електроенергетском инфраструктуром. Највећи број сунчаних дана у току године, најмање облачности и равничарско земљиште нас доводи у позицију најозбиљнијег кандидата. Али ништа није готово док се не догоди, па тако и у овом случају. Ја сам оптимиста и у овом пројекту предводим тим који има проактиван став у односу са потенцијалним партнером. Важно је да будемо и упорни и енергични и надам се добром исходу.

Нови Дом ученика и студената имаће соларни колектор. Шта то значи за ову установу и њене будуће станаре, какве су уштеде?

Значи око 40 процената уштеде енергије. Конкретно, на месечном нивоу између 300 и 400 хиљада динара. То је заиста леп пример и надам се да представља и охрабрење за остале потенцијалне кориснике соларних колектора. За све установе где постоји потреба за топлом потрошном водом, а то су болница, Геронтолошки центар и слично, биће припремљена пројектна документација за уградњу истих  или сличних система. Оваква инвестиција се исплати за непуну годину и то је велика добит за буџет корисника, а у овом случају за наш град. Свакако је за ресор који водим ово приоритет и надам се да ћемо ускоро видети поменуте установе са уграђеним сунчаним колекторима.

У кикиндској општини има термалних извора и бушотина. Када би требало да почне експлоатација овог енергетског извора?

Очекујемо повољну одлуку за експлоатацију геотермалних извора од стране власника бушотина, а то је НИС. Приликом презентације Геотермалног атласа Војводине у новембру 2010. било је речи о овим ресурсима и надам се врло брзо да ћемо имати повољне услове за кориштење, по узору на суседне земље. Уколико оваква одлука буде брза, утолико пре се може очекивати и њихово кориштење. Оно што је важно да ми знамо тачно чиме то Кикинда располаже и колике су температуре, издашности и хемијски састави код све четири бушотине и то ће нам помоћи да брзо направимо студије и прорачуне за њихово потенцијално кориштење.

Природни гас је све скупљи, а многа домаћинства га троше као главни енергент, шта је са производњом енергије из биомасе и како видите будућност када је реч о обновљивим и чистијим енергетским изворима.

Овде видим буџетске кориснике као нашу примарну обавезу. И за њих припремамо поставку система „газдовања“ енергијом, али и могуће алтернативе. Покушаћемо са пилот пројектима у 2011.години и то би требало да нам буде одличан показатељ за даље. Већ за два месеца ћемо, заједно са колегама из Новог Кнежевца, аплицирати једним заједничким пројектом код ИПА фонда за прекограничнусарадњу са Мађарском. Могуће је да урадимо и први пилот пројекат за једну установу која би уградила систем грејања на пелете од биомасе.

А што се тиче корисника који нису на даљинском систему грејања, интересантна и привлачна ће им бити предавања и презентације конкретних решења у кориштењу биомасе у домаћинствима. Прва од презентација ће бити почетком марта 2011. године и  циклус ће трајати током целе наредне године, а биће обухваћена решења са биомасом,  затим биогас постројењима, о топлотним пумпама, о соларним колекторима и соларним панелима, о ефектима при уградњи изолације, и још неким темама из ове области.

Какви су изгледи да се повећа број корисника топлотне енергије коју производи „Топлана“?

Пре свега нам је циљ да садашњи систем производње и дистрибуције топлоте доведемо у што боље стање и да буде много ефикасније него данас. Након тога можемо планирати и проширење.

Наравно, уколико се појави прилика и добијемо повољну енергију на појединим локацијама, приступићемо тражењу потенцијалног потрошача или конзума. Ако буде прилике да то проширење буде доступно и грађанима, утолико боље. Међутим, изградња мреже је у овим тешким временима много скупља инвестиција него раније.

Постоји ли могућност да „Топлана“ користи алтернативни енергент, имајући у виду високу цену природног гаса и прекид у испоруци који смо имали претпрошле зиме?

Радимо на проналажењу најоптималнијег решења. У току су анализе појединих система и приступа. У јануару 2011. ћемо покренути израду студије изводљивости, и тек након тога изабрати стратешког партнера и, наравно, најбољу понуду. Знамо да овакви захвати нису јефтини и зато је потребно врло пажљиво приступити доношењу одлука и, уколико је потребно, консултовати најбоље стручњаке из окружења.

Годинама се најављује могућностз уградње калориметара у станове и зграде које користе „Тплланину“ енергију. Када је реално очекивати да ће потрошачи бити у прилици како би контролисали потрошњу?

У току 2011. ће бити предочен план активности за све потрошаче. Али ово захтева доста предрадњи и анализа и, наравно, припрему  дистрибутера за ову активност. Надам се да ћемо ускоро предложити модел који би био прихватњив за наше кориснике даљинског грејања.

Покушаћемо да консултујемо што већи број потрошача и тако сагледамо све могуће проблеме, како у теорији тако и у пракси.