Напредак и опоравак привреде кикиндске општине која је посртала двадесетак година не може да  иде бржим темпом. Неопходан је дужи временски рок имајући у виду многе факторе и догађаје у свету попут светске економске кризе, ратних жаришта, па и најновијих дешавања у Јапану и Либији. Овако у најкраћим цртама члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић види могућност да посрнула кикиндкса привреда стане на ноге и да се бројка од 17.000 људи у општини који имају радно место повећа.

Какво је тренутно стање у кикиндској привреди, а какво је било када сте именовани на место члана Општинског већа?

Када говоримо о тренутном стању у нашој привреди и о стању када сам дошао на функцију, могу да кажем да се стање није, нити се се могло битније променити за пет, шест месеци мог ангажовања. Онда, а и сада, ситуација ситуација у привреди прилично је тешка. Велик је број незапослених. Стандард је  низак. Не отварају се нова предузећа, а поједина иду у стечај. Можемо говорити о мом ангажовању и активностима које сам започео у ресорима за које сам задужен, а то су привреда и екологија. Веома су обимни и имају широк спектар деловања. Одржао сам већи број састанака са Удружењима предузетника и жена, Регионалном привредном комором, обишао већи број предузећа и републичких и покрајинских институција. Посетио сам велик број пословних форума и састанака. Урадили смо пословни водич, радимо на евидентирању браунфилд инвестиција. Покушавамо на различите начине да дођемо до потенцијалних инвеститора преко домаћих агенција, СИЕПЕ, али и непосредним и личним контактима преко страних амбасада, представништава, комора и удружења, а све у циљу побољшања укупне ситуације у нашој привреди. Нажалост, стање у привреди је тешко. Ако причамо о периоду од пре две или три деценије не можемо да пренебрегнемо чињеницу да је тада кикиндска привреда запошљавала и до 28.000 радника.

Назире ли се опоравак, односно, напредак привреде у нашој општини?

Увек сам био оптимиста, и веровао да рад и велико ангажовање морају дати резултате. И у нашој општини почињу да се дешавају одређене активности и наговештаји бољих дана. Појављују се потенцијални инвеститори, одређени упити по питању локација итд. Надам се да ће се ускоро појавити и први инвеститори са конкретним понудама, и да ће са њима доћи до отварања нових радних места. Тако би у нашој општини почео да се решава највећи проблем, а то је незапосленост. Уверен сам да се назире опоравак привреде. Сигуран сам да ћемо ускоро у Кикинди имати неколико нових предузећа- инвеститора.

.

На који начин локална самоуправа помаже привредницима?

Локална самоуправа увек има жељу и намеру да помаже привредним друштвима. Морамо знати да, нажалост, то понекад није могуће ако су њихови одређени захтеви ван наших ингеренција. Много пута досад је урађено и доказано разумевање локалне самоуправе кад су у питању разне дозволе, препоруке и посредовања код виших надлежних институција. Дешавало се да су некад проблеми решени, а некада, нажалост, нису. Верујте да смо сваки пут уложили максимум да се проблеми реше. Желим да нагласим да ће ми, док будем на овој функцији, приоритет бити да будем у функцији привреде, и да ће локална самоуправа увек, кад је год то могуће, помагати привредницима. То схватам као основни задатак локалне самоуправе, али и свој лични приоритет. Иначе, покушавамо на разне начине да анимирамо предузетнике, као и мала и средња предузећа, организовањем одређених састанака, форума са различитим темама, представљањем различитих фондова, могућности за сигурнијим извозом... Ових дана припремамо се за представљање новог закона у вези са увођењем ХАЦЦП-а, како његово спровођење не би изненадило предузетнике, и изложило их непотребним ризицима од стране надлежних институција.

Колико кикиндска предузећа  учествују у друштвеном животу града?

Учествовање у друштвеном животу града одређује сама фирма, односно њен менаџмент. Имамо велик број предузећа који се понашају друштвено одговорно, али имамо и мањи број фирми  које не показују никакав интерес за средину у којој живе и послују. Позитиван пример друштвено одговорне фирме у нашем граду свакако је „Банини“ на челу са господином Радојком Станићем који дуги низ година  помаже спорт, културу, хуманитарне акције, али и појединце нашег града. Други пример друштвено одговорне фирме у нашем граду јесте „Ангропромет“ и његов власник господин Рудолф Валтер. Он је заиста много помогао и имао увек разумевања за помоћ суграђанима и Кикинди. Наравно да позитивних примера има још, али нам простор и време не дозвољавају да их све набројимо. Генерално посматрајући, фирме у Кикинди су увек учествовале у друштвеном животу. Сигуран сам да би у том погледу и данас биле активније да им то могућности дозвољавају.

Каква је еколошка карта наше општине?

Ако говоримо о еколошкој карти, поменућу да је Кикинда вероватно најмање пошумљен град у Србији. Пошумљеност износи тек један одсто. Војвођански просек је око 6,5 одсто, док је просечна пошумљеност у Србији око 30 процената. У овој години- години пошумљавања, имамо одређене активности у вези тога. Тренутно спроводимо пројекат „Зелени Банат“., којим је предвиђено пошумљавање 45 хектара у Накову, Руском Селу, Мокрину и Банатском Великом Селу.  У поступку је регистрација Симићевог салаша као излетишта. На тој локацији засађено је 7.000 садница двогодишњег храста, и 6.000 засада тополе. Верујем да ће суграђани пријатно бити изненађени с „умивеним и дотераним“ Симићевим салашем. Спремамо  се, такође, и за уређење Великог парка, као и замену дрвећа у строгом центру града. Средићемо и прилазе Кикинди. Понашамо се одговорно и када је у питању квалитет ваздуха. Спроводимо мониторинг, коректон сарађујемо са кикиндским Заводом за јавно здравље. У функцији наведених активности, помоћемо тој институцији да набави неопходну опрему у износу од два милиона динара, да би се активности у погледу контроле ваздуха још више поспешиле. Желимо да нашим суграђанима омогућимо да имају увид у квалитет ваздуха који удишу. Сваке године санирамо већи број дивљих сметлишта, на шта трошимо значајан средства. У зависности од величине, уклањање дивље депоније кошта и до милион или два динара. Да није неодговорних суграђана, тај новац утроши би се за неке друге намене. Сваке године спроводимо и многе друге активности везане за лепши и уређенији град. На крају, желим да истакнем да чист град изискује одређена финансијска средства. У буџетском фонду за заштиту животне средине раполажемо скромним средствима од око 15 милиона динара. Такви фондови су у другим градовима Србије знатно већи. У Врбасу је за заштиту животне средине опредељено 50 милиона, а у Лајковцу чак 150 милиона динара. Зато апелујем на грађане кикиндске општине да воде рачуна и понашају се одговорно према животном окружењу. Локална самоуправа уложиће максимум да имамо леп, чист и уређен град којим ћемо се сви поносити.