Наши суграђани веома радо се одазивају свим акцијама које организује Секретаријат за заштиту животне средине. Најмасовнија је "Европска недеља мобилности", а учешће узимају ученици свих узраства и наши старији суграђани. Сви воле ту бициклистичко-рекреативну вожњу до суседне Румуније. Почели смо са јесењим спремањем града. Прво смо уредили Стрелиште, а сада настављамо даље. До краја године уредићемо најкритичније локације у граду.

Трудимо се да утичемо на буђење еколошке свести грађана свих узрасних категорија. Децу укључујемо у различите еколошке акције. Пошумљавање наше општине биће настављено у јесењем садном периоду- каже Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине.

 У односу на претходну школску годину је уписано нешто мање деце -1.420 малишана. Упис траје још увек. Очекујемо да ће, можда, тај број бити и већи у односу на лане.Сви вртићи су потпуно спремно дочекали наше малишане. Објекти су дезинфиковани, а обављена је дератизација и дезинсекција. Централна и приручне кухиње су окречене. Родитељи су задовољни што су цене боравка деце у вртићима наше установе остале непромењене. У плану је покретање "Монтесори" програма. Малишани ће бити оспособљени за реалне животне ситуације. Након стручног усавршавања наших васпитача, намеравамо да овај програм реализујемо у вртићу "Лептирић"- каже Александра Лудајић, помоћник директора ПУ "Драгољуб Удицки".

 На срећу, као и претходне две године, све основне и средње школе у кикиндској општини спремно су дочекале почетак нове школске године. Локална самоуправа је у највећем броју школа и била партнер. Највећи део посла који се односи на улагања у објекте образовања тек следи до краја године. Неке јавне набавке су у току, што је случај и са актуелним пословима. За буџетску 2015. годину планирамо смо 25 милиона динара. Пројектни тимови у нашим школама и директори су веома озбиљно схватили посао припреме пројеката, па им је ресорни покрајински секретаријат одобрио одређена средства. После низа година смо успели да за институције образовања обезбедимо средства које је донирала компанија НИС. То значи да је за образовање у овој години обезбеђено чак око 30 милиона динара. Међурегионална сарадња у области образовања је у узлазној линији. Сарађујемо са Румунима, а и образовним установама из Мађарске. Нов вид регионалне сарадње остварили смо са колегама из Далмације- каже Станислава Хрњак,чланица ОВ за образовање, културу и информисање.

 За Народни музеј из Кикинде, али и археологију у Србији уопште, јако су важна археолошка ископавања на локалитету Градиште код Иђоша. Локалитет је под заштитом неколико деценија уназад. Ископаван је у неколико наврата, али никад систематски што је сада случај. Довољно је атрактиван и за одржавање Летње школе археологије међународног карактера. Ископавања на локалитету Градиште биће настављена и наредних година. Тамо се налази велико насеље из млађег каменог доба. Девети „Мамут фест“ одржаће се од 11. до 13. септембра. За најмлађе суграђане и посетиоце „Мамут феста“ припремамо различите садржаје и креативне радионице- каже Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја.

 Освајање награде на светском такмичењу из роботике у Бостону, највећи је успех који сам остварио на овом пољу. Награђен изум је хуманоидна антропоморфна роботска рука. Она има примену у савременој медицини, али и у неким даљим истраживањима која се односе на роботику. Идеја за њено конструисање настала је пре неколико година у мојој радионици у Кикинди, али сам је разрадио у Америци. Роботи су моја страст, а роботиком сам почео да се бавим још на почетку средње школе. Досад су ме прославили изуми попут робота за преношење експлозива, роботизоване канте за отпатке, хуманоидног робота „Марвин“, његове напредне верзије којом се управља гласовним командама на енглеском језику, и наравно ове хуманоидне роботске руке. После завршетак факултета, себе видим као истраживача. Волео бих да радим у агенцији НАСА- каже Никола Тепавац, студент ФТН у Новом Саду и проналазач.