На стручни скуп у Дубровнику, коју је организовао регионални Савет Европе, смо позвани као један од четири добро изведена пројекта из области рехабилитације заједничког наслеђа. Наш пројекат односио се на уређење крова Суваче и израду дренажног канала. То по чему смо ми пример добре праксе, јесте сарадња са локалном заједницом. Пред нама је велики посао рехабилитације Суваче, јединог сачуваног млина на коњски погон у Србији. У свету се више не раде конзервације и рестаурације него рехабилитације. Она је могућа само у сарадњи са локалном заједницом. У току је адаптација млинареве собе. Тај простор планирамо да наредне године користимо за изложбе и радионице. Реализација пројекта "Нови музеј" почеће за три недеље, а најкасније за месец дана- каже Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја.

 Доста ми значи награда коју сам за најбољу мушку улогу у представи“ Носорог, добио на Међународном позоришном фестивалу „Јоаким Интерфест“ у Крагујевцу. Ово је моја прва професионална глумачка награда. Признање је вредно за мене, али треба истаћи да смо за ту представу добили још две награде. За режију представе „Носорог“, награда је додељена Снежани Тришић док је колегиница Марина Воденичар проглашена за најбољу глумицу. Публика ће ме ове сезоне гледати у пет представа: „Три украдена романа“, „Мирандолина“ , „Зеко, зеко“, „Носорог“ и „Каубоји“. Играм и две представе у Београду. У Дадову наступам у једној тинејџ комедији, а у ЈДП играм комад „Записи из подземља“. Захваљујући колеги Милошу Биковићу који је сарађивао са Никитом Михалковим у филму „Сунчаница“, уследио је контакт са једним руским агентом. Прошао сам аудицију што значи да ме у новембру очекује снимање филма у Русији. То је за мене велика ствар. Навикао сам се на живот у Кикинди, а овдашња публика воли позориште-каже Ђорђе Марковић, глумац Народног позоришта.

Тешко је направити праву процену, али се надам да нећу погрешити ако кажем да је "Дане лудаје" посетило нешто више од 40.000 гостију. Морамо признати да нам је време било наклоњено. Најбројнији су били наши суседи Румуни, а угостили смо делегације братских градова из Бугарске, БиХ, Мађарске... Кикинду су протеклих дана посетили и гости из Словеније, Македоније и Хрватске. Великом броју посетилаца из Румуније допринела је квалитетна промоција „Дана лудаје“, али и ново отварање прелаза Наково-Лунга. У претходна четири дана на том граничном прелазу је регистровано око 2.600 путника, а 95 одсто чинили су управо држављани Румуније. И на граничном прелазу Српска Црња-Жонбољ, забележена је велика фреквенција путника-око 700 путника више него што је то уобичајено. Вечерњи концерти на тргу су били веома посећени, а промет у угоститељским објектима трговинама и мењачницама значајно увећан- каже Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам.

На прагу смо 29. „Дана лудаје“, једне од најстаријих и најзначајнијих манифестација нашег града и поднебља. Та туристичка манифестација, ове године одржаће се од 9. до 12. октобра. Очекујемо велик број посетилаца из наше земље и иностранства. Да би се то остварило, потребна је добра промоција. „Дане лудаје“ представљамо у Новом Саду, Београду и Темишвару. Интересатно је што ће нам, у сарадњи са „Железницама Србије", чувеним возом „Романтика“, у госте доћи путници из Београда. До Кикинде ће их забављати тамбураши. Један од најзначајнијих сегмената „Дана лудаје“, свакако је мерење најдужих и најтежих бундева. Имамо најаву да ће ове године бити оборен рекорд у категорији најтежих бундева. Очекујемо да ће пажњу посетилаца привући и остали традиционални садржаји. У музичком делу програма наступиће „Гарави сокак“, тамбурашки састав "Зоруле", Халид Муслимовић, Гоца Тржан и група „Хладно пиво“-каже Маријана Мирков из Секретаријата за локално економски развој и туризам.

Све је спремно за одржавање петог јубиларног Интернационалног фестивала музике за децу "Та се песма љубав зове". Нестрпљиво чекамо реализацију ове важне манифестације за нашу најмлађу публику. У петак нас у клубу "Театар", очекује фестивалско вече ревијалног карактера. Дан касније, одржаће се такмичарско вече на сцени Народног позоришта. На овогодишњем фестивалу појавиће се аутори и млади интерпретатори из Словеније, Хрватске, Црне Горе, Федерације БиХ, Републике Српске и Србије. За Кикинду је веома значајно што се захваљујући овом фестивалу, позиционирала на музичкој и уметничкој мапи Србије и региона. То је прилика да на сцени и наша талентована деца покажу шта знају. То им отвара могућност да учествују на другим фестивалима.Одржавање овог фестивала помогли су општина Кикинда, ПУ "Драгољуб Удицки", НИС и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање- каже Светлана Милић, диригент и композитор хора "Чуперак".