Радила сам у фирми која се бавила израдом обуће за свакодневну употребу. Једног дана дошли су представници АДЗНМ „Гусле“ са захтевом да им се ураде опанци „пертлаши“. Далеко ми се више свидела израда опанака него обуће. С обзиром да сам била незадовољна условима рада у тој фирми, одлучила сам да се осамосталим. Знала сам да се мало људи у Србији бави овим занатом, и сматрала да ћу од тог посла моћи да живим.

Једина сам жена у у Србији која има регистровану радњу за производњу кожних опанака и обуће за фолклор. У понудим имам више од 25 модела опанака и обуће за фолкор. Купци су културно-уметничка друштва, углавном из Војводине, али обућу купују и појединци.

Прошле године сам од Покрајине добила средства као подстицај за рад, а ове је локална самоуправа одобрила новац за радионицу са децом која су чланови АДЗНМ „Гусле“. Желим да постојећу понуду обогатим новим моделима и да овај занат спасим од заборава и изумирања- каже Мирна Рацков, власница опанчарске радње „Маца папучарица“.

Наша искуства су позитивна, а верујем да је исти случај са корисницима и њиховим родитељима и старатељима. Задовољни смо сарадњом са удружењем „Наша кућа“, и подршком коју Центру за пружање услуга социјалне заштите пружа локална самоуправа. Из буџета нам је ове године одобрен 6,1 милион динара.

Центар има шесторо запослених и 23 корисника. Њима је обезбеђен превоз од кућа до наше установе и ручак. Расположиви смештајни капацитети дозвољавају да се број корисника повећа. Жеља наших корисника да и они некоме помогну, мотивисала нас је да и ми учинимо нешто слично.

Желимо да изађемо у јавности и покажемо да овај град има овакву установу. Нама су неопходни лежајеви, посуђе и шоље, видео камера... Из тог разлога смо и организовали донаторско вече-каже Драган Томин, в.д. директора Центра за пружање услуга социјалне заштите.

Награда „Никола Милић“ ми значи пуно јер је стиглa од колега. Она је за мене знак да је вредело све што смо радили за представу „Зеко, зеко“. За мене је био велики изазов да у овој представи тумачим женски лик. То је идеја редитеља Александра Божине. Представа „Настојник“ јединствена је у Србији, зато што је најдужа у репертоару а у истој подели. Ми ову представу изводимо већ 26 година. Oна нас означава као глумце и позоришне ствараоце.

Као редитељ већ десетак година сарађујем са глумцима Културног центра у Кули, а сарађивао сам са позориштима у Сенти, Алексинцу, Зрењанину... Сматрам да је позориште искривљено огледало живота. Ако је сиромашно друштво, сиромашно је и позориште. Позориште треба да буде критичар и нека врста савести. Апсолутно сам срећан што је мој син одлучио да постане глумац. Он је паметнији, бољи и маштовитији глумац од мене -  каже Драган Остојић, глумац Народног позоришта.

Из доста ограниченог овогодишњег буџета „Дирекције за изградњу града“ за инвестиције, највише средстава биће издвојено за Агроиндустријску зону, али и за одржавање путне инфраструктуре. Резултати конкурса које је расписало Министарство регионалног развоја још нису објављени. Сваког дана очекујемо резултате, а у зависности од њих, биће познато кад ће започети радови у Агроиндустријској зони.

У току су завршне припреме за расписивање тендера за кружни ток на улазу у град, из правца „Ливнице –Кикинде“, на раскрсници према Иђошу. Наговештено нам је да су средства за тај посао обезбеђена од стране „Путева Србије“. Апелујем на све грађане да не стварају дивље депоније и смеће бацају по каналима и крај путева, јер бесплатно отпад могу да однесу на градску депонију. За радове у сеоским месних заједница из буџета Дирекције је ове године опредељено око 40 милина динара - саопштила је Даница Сантовац, в.д. директорка ЈП „Дирекција за изградњу града“.

Реконструкџија олимпијског базена почела је 24. марта. Планирана је замена зидних и подних плочица, и постављање нових решетки. Рок за завршетак радова је 15. мај, а ако нас време послужи, очекујемо да се то деси и раније. Комплетна реконструкција базена коштаће нешто испод пет милиона динара. Наши суграђани од овогодишње купалишне сезоне могу да очекују нове садржаје- зелене површине на 4.500 квадратних метара. До 1. маја ће и ти радови бити готови.

И базени у Банатском Великом Селу спремно ће дочекати почетак купалишне сезоне. За адаптацију отворених терена Спортског центра „Језеро“ обезбедили смо одређена буџетска средства. Аплицирали смо и на нивоу Покрајине, и добили одређена новчана средства. Део новца за ове радове очекујемо и од НИС-а. Терени ће добити нову гумирану подлогу, а најпре ће их овог лета користити учесници спортских кампова који ће боравити у нашем хостелу- каже Бранислав Шорак, в.д. директора Спортског центра "Језеро".