Отварање друмског граничног прелаза Наково-Лунга је од изузетног значаја за општину Кикинда. Добијамо проходност коју већ десет година немамо. Током досадашња четири привремена отварања забележен је промет од скоро 10 хиљада путника.

Из општинског буџета ове године су планирана одређена средства за одржавање тог прелаза. Основни циљ током предстојећег ИПА циклуса прекограничних пројеката између Србије и Румуније, јесте да конкуришемо за средства како бисмо осавременили прелаз Наково-Лунга. Румунска страна засад не показује интересовање да на граничном прелазу Српска Црња-Жомбољ има фитосанитарног инспектора.

Општина Кикинда наставиће да указује на неопходност обављања промета робе са фитосанитарним надзором на том прелазу. Са румунским партнерима општина Кикинда реализује два ИПА пројекта. Припремамо пословни и туристички водич општине Кикинда- каже Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам.

 

Сигурно је да ће се историјски успех Српске напредне странке у Србији и Кикинди, одразити и на нашу општину. Народ је гласао и дао нама апсолутну власт, али и велику одговорност. Уверен сам да ћемо имати већу подршку од људи који ће у Србији одлучивати у наредном четворогодишњем периоду. На нама у Кикинди је да правимо и предлажемо пројекте, а онда их реализујемо у сарадњи са свим министарствима.

Велики сам оптимиста у погледу развоја Кикинде. За мене је велика част што сам изабран за народног посланика. Бићу у прилици да будем у непосредном контакту са представницима извршне власти. Покушаћу да са њима реализујем све квалитетне пројекте који су битни за нашу средину. Искрено се надам да ће Кикинда постати град спорта и спортског туризма, али и ће да на крају мандата ове администрације, бити потпуно другачије од оне коју смо затекли када смо преузели одговорност септембра 2013. године- каже Светислав Вукмирица, заменик председника општине Кикинда.

Током претходних шест месеци, моји сарадници и ја смо као примарни задатак, поставили одређивање стратегије развоја нашег града и општине. У сагледавању свих параметара, увек смо долазили до истог закључка, а то је да је пољопривреда развојна шанса општине Кикинда.

Рачунамо озбиљно на три пројекта. Гледајући локацијски, то су бивша касарна „Серво Михаљ“, Агроиндустријска зона и и Блок 9 код Старог језера. Започели смо преговоре са онима који најбоље познају ту материју - представницима Израела и Холандије. Чинимо све напоре како би се зауставило гашење неколико великих кикиндских фирми. Ту има још доста да се ради. Радује ме што смо са инвеститорима започели озбиљне разговоре, али и што Кикинда има велике шансе да након ових избора добије статус града -каже Павле Марков, председник општине Кикинда.

Историјски архив чува документе који су стари и више од 250 година. Грађа је смештена у 394 фонда. Имамо 12 фондова од изузетне и 26 од велике вредности. Из њих црпимо информације које су интересантне кикиндској јавности.

Овога пута одлучили смо се за изложбу „Стамбено-пословне зграде у Кикинди, крај 19. и почетак 20. века". На 32 паноа представљамо најинтересантније зграде у центру нашег града. У овом тренутку не можемо у Историјском архиву да одложимо чак ни шибицу. На путу смо да решимо наш највећи проблем- мањак простора.

Локална самоуправа нам је на дугогодишње коришћење уступила магацин ЗЗ „Кикинда“. Општина нам је ове године за реконструкцију тог објекта определила милион динара. Још 500 хиљада динара обезбедило смо на конкурсу од Покрајине - каже Милан Срдић, директор Историјског архива.

Пројекат Нови музеј подразумева измену сталне поставке, али и потпуну промену унутар зграде. У дворишту је планирана изградња стакленог анекса површине 250 квадратних метара. Тамо ћемо изместити кафе и продавницу сувенира. Поставка ће бити налик западноевропским музејима.

Посетиоци Народног музеја могу да виде изложбу „Краљевство цигле и црепа-историја породице Бон“. Реакције оних који су је видели су одличне. Надали смо се таквим реакцијама, али и великој посети садашњих и бивших радника фабрике „Тоза Марковић“. То се и десило.

Ово је прилика да и млађе генерације упознамо са значајним личностима Кикинде које су допринеле привредном развоју нашег града. До 10. марта у Музеју Војводине траје изложба „Ту је варош цела“ коју смо припремили за гостовање Кикинде у Бриселу. Због недостатка финансијских средстава, гостовање изложбе није реализовано. Премијерно је била постављена током „Дана лудаје“, а сада гостује у Новом Саду. Током прошле године Народни музеј је посетило нешто више од 27 хиљада људи-каже Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја.