Неизбежна тема недавног разговора са званичницима Министарства културе био је музеј, као императив императива развоја „Тере“. Први кораци у погледу адаптације мањежа некадашње касарне „Серво Михаљ“ у музеј „Тера“ већ су начињени.

Кров је саниран. Расписан је тендер за хоризонталну изолацију зидова. Извесно је да ће ове јесени музеј бити отворен. Наш план јесте да урадимо само минимум минимума, дакле само оно што је најнеопходније како зграда не би пропадала. За реконструкцију објекта биће потребно 10 милиона динара. Сачекаћемо европске фондове како би музеј добио коначан облик. Немам никаву дилему да ће Кикинди донети бенефит на уметничком, али и економском погледу.

Са отварањем музеја „Тера“ ми ћемо се придружити групи елитних градова. Након тога ће уследити отварање колеџа. Опште је познато да капитал иде у културне средине - каже Слободан Којић, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Нама је важно да у сарадњи са локалним електронским и штампаним медијима промовишемо расположиве потенцијале наше општине .Имамо врло озбиљне потенцијале за развој целокупног северног Баната. У том смислу је врло важно да локална самоуправа са њима ради на промоцији енергије и идеја, и да заједнички дамо добар импулс Влади Републике Србије која нам стоји на располагању.

Са друге стране, сви медији су у лошој финансијској ситуацији. Наша помоћ им сигурно пуно значи.

Зграда библиотеке „Јован Поповић“ заиста захтева озбиљну реконструкцију. Покушавала сам пре два месеца да са званичницима Министарства културе уприличим у Кикинди заједнички састанак како би се и они уверили у каквом је стању. Надам се да ће се након избора стећи услови да тај проблем буде решен. Обратили смо им се током децембра и поводом адаптације мањежа некадашње касарне „Серво Михаљ“ у музеј „Тера“. Нама је циљ да тај пројекат буде реализован - каже Станислава Хрњак, чланица Општинског већа за образовање, културу и информисање.

Преузевши ову функцију, затекла сам огромне дугове за енергенте, лекове и санитетски материјал. Имамо обавезе и према Општој болници. Укупна дуговања Дома здравља износе око 22 милиона динара. Сем овог, евидентан је проблем са возним парком. Возила су у лошем стању.

Из општинског буџета ове године можемо да рачунамо на око 7,5 милиона динара. Више од половине тих средства, утрошићемо на куповину новог санитетског возила. За несметан рад би нам требала најмање два возила, али и нови апарати.

Најургентнија је куповина пет ЕКГ апарата и дефибрилатора. Постоји и опрема која је набављена пре неколико година, али се још увек не користи. Ради се о ортопан рендген апарату које претходно руководство није ставило у оперативну употребу, нити предвидело да неко оде на едукацију. Због тога родитељи децу морају да воде у Нови Сад или Београд - каже др Биљана Марковић, в.д. директора Дома здравља.

Био је прави изазов доћи поново у Радио Кикинду. Ја сам своју каријеру започео у овој медијској кући. Прошло је више од десет година како сам престао да радим овде. Прешао сам на телевизију. Били су то неки нови послови и изазови. Сада се указала прилика да се вратим и стечено знање применим овде, да покушамо направимо нешто ново и боље.

Нова програмска шема је била неопходна, јер је постојећа застарела. Имамо већ неке повратне информације од наших слушаоца. Они могу да нам се јаве СМС порукама, мејлом и преко Фејса. За сада идемо у добром правцу, порука је све више.

Од нових садржаја имамо емисију о спорту, и о здравим стиловима живота. У припреми је емисија о обичним људима са необичним животним причама. У плану је и емисија о култури.Сем новијих рачунара и новог предајника, сва опрема на радију је ту од оснивања- 1991. године. Неопходна је њена замена новом. Потребно је освежити и софтвер, јер је ту дошло до највећег напретка-каже Синиша Бошков, в.д. директора ЈП „Информативни центар Кикинда“.

На основу пресека стања и финансијског извештаја за период јануар-октобар 2013. године, уочено је да је предузеће у великим проблемима. У том периоду је направљен губитак од 6,8 милиона динара. Дуговања према добављачима износе 7,5 милиона, а потраживања око 4,5 милиона динара. Садашње стање није померено на боље.

Са актуелном ситуацијом у предузећу, упознао сам Павла Маркова, председника општине који је изразио максимално разумевање за проблеме у ЈП „Градско зеленило и пијаца“. Размотрили смо могућности решавања проблема и план рада у 2014. години. Одлучили смо да затворимо три цвећаре јер су произвеле губитак од 1,5 милиона динара. Грејне инсталације у три стакленика оспособили смо за рад, а следеће недеље очекујемо да и четврти стакленик буде у функцији.

Сарадња са НИС-Нафтагаом биће проширена. Очекујемо да ће нам бити поверено одржавање зелених површина ове компаније и у северном Банату, а можда и у Бачкој - каже Јован Галић, в.д. директора ЈП „Градско зеленило и пијаца“.