Четрдесет дана колико сам на овој функцији, било је довољно да се упознам са ситуацијом у Спортском центру „Језеро“, за који могу да кажем да је део мог живота. Дуги низ година овде сам провео лепе тренутке као спортиста и спортски радник. Већ неколико година се интензивно прича о детаљној реконструкцији олимпијског базена, која би коштала око 30 милиона динара. Овог тренутка та средства не могу да се обезбеде, али смо у договору са локалном самоуправом, одвојили за наредну годину око 3,5 милиона динара. Тај новац биће довољан да се базен оспособи за летњу купалишну сезону. Капацитет нашег хостела биће проширен за још 12 лежајева. Припремамо занимљиве рекреативне пројекте за суграђанке и труднице. Задовољан сам што запослени схватају да не смемо да се ослонимо искључиво на буџетска средства, већ приходујемо својим радом- каже Бранислав Шорак, в.д. директора Спортског центра „Језеро“.

„Топлана“ за преузет гас дугује ЈП „Србијагас“ око 253 милиона динара, од чега су 50 милиона камате. Дуговања могу да угрозе пословање нашег предузећа, али се надамо да се то неће десити. Очекујемо да ћемо у току следеће године успети да санирамо дуг, заједно са још седамнаест топлана из Удружења топлана Србије којима је гас основни енергент. „Топлана“ од својих корисника потражује 97 милиона динара, али вероватно неће успети да наплати целокупан износ зато што нека предузећа више не постоје. Физичка лица дугују 26 милиона динара, а правни сектор око 25 милиона. На име тужби потражујемо око 38,7 милиона динара, а још 5, 6 милиона за димњачарске услуге. Евидентно је да су наша потраживања за око 150 милиона динара мања у односу на обавезе према ЈП „Србијагас“. То је збиља велик проблем. До краја грејне сезоне цена квадратног метра даљинског грејања неће се мењати, а идуће године биће реконструисан вреловод у улици Браће Татић - каже Мирослав Чичулић, в. д. директора ЈП „Топлана“.

Локална академска мрежа је пројекат интеграције студената у јавни живот наше општине. У основи пројекта је база студената са свим подацима о њиховим студијама, интересовањима, усавршавањима... Упис студената у ову базу је на добровољној основи, а подаци су заштићени. Из године у годину из видокруга локалне заједнице нестане део најамбициозније омладине. Након завршених студија, они чести и остају у тим срединама да би пронашли посао. Често и раде послове за које се нису школовали. Овим пројектом покушавамо да анимирамо студенте како би размишљали о повратку у наш град. Шестог децембра одржаће се састанак студената са председником општине. Студенти ће имати јединствену прилику да изнесу своје проблеме током и након студија. На том састанку покренућемо иницијативу за оснивање Савеза студената општине Кикинда. Он ће бити веза између студената и локалне самоуправе. Највећи проблем младих је незапосленост. Зато ћемо наредне године покренути Центар за радно ангажовање младих- каже Нинослав Чујић, координатор Локалне академске мреже.

За мене ова функција представља велики лични и професионални изазов, али и велику одговорност. Уверен сам да ћу оправдати указано поверење. Тежиште развоја привреде у локалу треба да представљају мала и средња предузећа. Њихово успешно функционисање представља приоритетни задатак актуелне власти. Велику помоћ очекујемо од надлежних покрајинских и републичких институција. Страним и домаћим инвеститорима потребно је да се пружи помоћ у прибављању потребне документације . Треба им дати информације о слободним гринфилд и браундфилд локацијама, као и о изградњи и олакшицама за инвестирање. Заштита животне средине захтеван је и трајан задатак. Примарни задаци биће контатно праћење животне средине, решавање проблема пијаће воде, повећање шумског и комуналног зеленила, санација дивљих депонија... Верујем да ће наш град много боље функционисати у свим сегментима, а у привредном бити изузетно привлачан инвеститорима -каже Миодраг Булајић, члан ОВ за мала и средња предузећа и заштиту животне средине.

Претходних десетак дана није било сасвим довољно да се детаљно упознам са ситуацијом у „Аутопревозу“, али у грубим цртама јесте да сагледам пословање овог јавног предузећа,оснивачке акте, правилник о радним местима и колективни уговор о раду. Досадашње тежиште пословања „Аутопревоза“ било је усмерено ка оснивачу-општини Кикинда. Превише финансијског ефекта очекивало се само од трансфера средстава из буџета. Губитак линија које су доносиле сигуран приход , али и клијената попут НИС Нафтагаса и МСК, сигурно се веома одразио на пословање „Аутопревоза“ који сада има 196 запослених. Приватне фирме ове величине имају стотинак радника, али и другачије уговоре који се односе на ремонт и чишћења возила. Покушаћемо да тај проблем решимо обезбеђивањем средстава за стимулативне отпремнине, док ће део запослених отићи у пензију. Уколико и у наредне четири године „Аутопревоз“ остане јавно предузеће, има смисла да причамо о обнови возног парка. До краја године нећемо повући никакве радикалне резове. Извесно је отварање неких нових линија за које грађани потврде да су им неопходне- каже Мирослав Кресоја,в.д. директора ЈП „Аутопревоз“.