Изузетно смо задовољни како је протекла купалишна сезона. Време нас је послужило. Вода је била безбедна, чиста и одговарајуће температуре. Током два најврелија викенда, на базенима у Кикинди је забележена рекордна посећеност - око 2.000 купача. На базенима у Банатском Великом Селу тих дана се расхлађивало између 800 и 900 купача.

Реконструкција олимпијског базена је неопходна. Од изградње базен никада није детаљно реконструксисан , а отада је прошло много година. Ми се надамо да би радови могли да започну већ у септембру. Спортски центар „Језеро“ добио је мини амбуланту и конферанс салу. Планирамо да изградимо трим стазу, стари семафор у хали заменимо новим, али и да направимо тренажну салу. Тај објекат налазиће се иза спортске дворане. На тај начин биће издводљиво да у истом термину тренира више спортских клубова. Средства за изградњу тренажне сале покушаћемо да обезбедимо од покрајинских и републичких органа- каже Горан Ристић, директор Спортског центра „Језеро“.

Локалном стратегијом социјалног становања дефинисано је да се смањи раздор између потреба и могућности породица да купе стан на тржишту као што је наше. Локална самоуправа је испунила све своје обавезе у вези са изградњом социјалних станова у улици Пере Сегединца, где је планирана изградња 60 станова. Ми смо обезбедили локацију, док изградњу финансира Европска банка за обнову и развој. Четрдесет станова даваће се у закуп, а преостали бити понуђени на непрофитну продају. Локације са којима смо конкурисали могу да буду и промењене. Сигурно је да ћемо у наредном периоду конкурисати за изградњу још оваквих станова које ће финансирати Европска банка за обнову и развој. Мислим да је то и нека будућност изградње станова, који ће бити у власништву локалне самоуправе и државе. Завршетак изградње Блока Д у Микронасељу није наш основни задатак, јер смо тек сад са државом потписали уговор о преносу неких права . Сигурно је да тај објекат заслужује више пажње, али ми до ове године нисмо ни били надлежни-каже, поред осталог, Милорад Мандић, директор Општинске стамбене агенције.

Делом због законских прописа, везаних за порез на зараде, али и других објективних разлога, попут смањена рудне ренте, буџет ЈП „ Дирекција за изградњу града“ смањен је за сто милиона динара. Ове године неће се реконструисати моста од Иђоша према Мокрину. Изостаће реконструкција пијаце, али и адапација базена СЦ „Језеро“. Највећа овогодишња инвестиција је изградња фекалне канализације у сливу Теремија која износи 42 милиона динара. Следеће године ће,највероватније, канализацију добити становници дела Башаидског друма, улице Шумице и Карловачког друма . За те послове неопходно нам је око 55 милиона динара.

Сеоским месним заједницама ове године је опредељено 40 милина динара. Средствима Дирекције финансирали смо радове у здравственим установама. Што се нас тиче, све школе спремно ће дочекати почетак нове школске године-каже Оливера Кантар, в.д. директорка ЈП „Дирекција за изградњу града“.

Предстојећа грејна сезона не доводи се у питање, иако имамо значајна дуговања према ЈП „Србијагас“. Имамо ту несрећу да смо 2010. године, са њима потписали уговор на основу којег смо са тарифног прешли на квалификационог купца гаса. Резултат тога је неких 85 милиона динара разлике у цени, коју практично нисмо укалкулисали у цене које смо наплаћивали грађанству. Од 270 милиона динара, колико тренутно дугујемо ЈП „Србијагас“, реалан износ је до 140 милиона. Да бисмо решили ову ситуацију, највероватније ћемо се определити за реорганизацију фирме, односно предстечајни поступак. Суштина је да са ЈП „Србијагас“ постигнемо договор о измирењу нашег дуга на дуже стазе. Све ово чинимо јер намеравамо да убудуће, гас не буде наш основни енергент. Желимо да до ниже цене грејања дођемо тако што ћемо користити обновљиве изворе енергије, попут биомасе или геотермалних вода- каже Бела Шаму, директор ЈП „Топлана“.

Веома је значајно што можемо да користимо ресурсе „Расадника“. За улепшавање нашег града годишње се потроши између 15.000 и 20.000 биљака. На овај начин пружа нам се прилика да ми организујемо производњу, а новац остане у Кикинди. На 128 хектара земљишта „Расадника“, наставићемо производњу пшенице и соје. Сламу ћемо користити за загревање наших пластеника и осталих просторија, а у перспективи и Дома ученика и студената. Планирамо нова запошљавање. Хоћемо да отворимо нову радну јединицу „Расадник“, али и купимо додатну механизацију. Очекујемо сваког дана да и званично на употребу буде предата пијаца у Микронасељу. Адаптација градске пијаце могла би да почне следеће године. Стручњаци са којима сам разговарао оцењују да такав пројекат може да се реализује за шест до осам месеци. Надам се да ћемо ове године прикупити сву потребну документацију, а идуће започети изградњу. Кикинда заслужује модерну пијацу-каже Милош Шибул, директор ЈП „Градско зеленило и пијаца“.