Ово културно-уметничко друштво има 190 чланова, али још неколико стотина који нису активни. У „Еђшегу“ постоје фолклорна и глумачка секџија, док две израђују рукотворине.

Уз уобичајене активности, ове јесени очекује нас обележавање тридесетогодишње сарадње са мађарским градом Галгахевиз. Угостићемо их током „Дана лудаје“. Услови за рад нашег друштва нису најсјајнији. Рефлекторе, другу опрему, али и инсталацију би требало да зановимо. Неки радови на згради „Еђшега“ су започети, али то није довољно. Функцију председника КУД-а „Еђшег“ предузео сам пре осам месеци. Немам амбиција да се на овој позицији дуго задржим. Надам се ћу у финансијом погледу консолидовати ситуацију. Много ми је битније да унапредим међуљудске односе -каже, између осталог, председник КУД-а „Еђшег“ Роберт Тапаи.
 

Отварањем музеја „Тера“, Кикинда ће се придружити групи елитних градова у области културе. Деценијама говорим како је опште позната ствар да капитал иде тамо где је култура. Нико ми неће веровати, а тешко да и ја могу себи, да ће музеј ове јесени бити отворен. Реалније је да ће бити отворен идуће јесени.

Колеџ „Тера“ је уско повезан са музејом. Ствари морају да се одвијају логичним редоследом. У музеју ће туристи и студенти моћи да виде највећу збирку великих савремених теракота на свету. Студентима ће бити омогућемо да докторирају на тему великих теракота, и то на педесет метара од јединственог музеја. Нема разлога да мењамо концепт симпозијума скулпуре у теракоти „Тера“ који је установљен пре више од 30 година- каже, поред осталог директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ Слободан Којић.

Што се тиче улоге нашег позоришта у организацији 63. Фестивала професионалних позоришта Војводине, морам бити задовољан. Ми смо позориште које је детерминисано и простором и људством. Мислим да смо фестивал добро организовали. Не знам шта треба још да урадимо да би публика у већем броју долазила. Ниједне вечери нисмо имали пуну салу.

Затекла нас је одлука ресорног министарства да финансијски не подржи овај фестивал. Не знам из којих разлога нису прихватили да буду суфинансијери. Подршку фестивалу са по милион динара, пружили су Покрајински секретаријат за културу и Општина Кикинда. Идућу позоришну сезону кикиндски театар дочекаће са истом глумачком поставом. Почетком јуна гостоваћемо у Бања Луци и Бихаћу, а током друге половине године у Копру и Новој Горици-каже, између осталог, директор Народног позоришта Бране Марјановић.

Историјски архив налази се у згради Курије коју делимо са Народним музејом. Наша основна делатност јесте заштита и чување архивске грађе општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Попут свих установа културе и Историски архив кубури са мањком простора. Општина Кикинда изашла нам је у сусрет и дала на коришћење магацин бивше Земљорадничке задруге „Кикинда“ у улици Чанадска. Од Покрајинског секретаријата за културу добили смо 500 хиљада динара. Тај новац искоришћен је за делимичну реконструкцију крова, али је за потпуну адаптацију неопходно још средстава. За посао дигитализације и микрофилмовања вредне архивске грађе, локална самоуправа определила нам је милион динара. Диигитализоваће се записници Великокикиндског привилегованог дистрикта. Текстови ће потом бити преведени, јер су углавном на латинском и немачком језику-каже, између осталог, директор Историјског архива Милан Срдић.

Зграда у којој је смештен Културни центар Кикинда грађена је крајем 19. века, и намену је мењала много пута. Оно што се од институције овог типа очекује у 21. веку, свакако није оно што зграда нуди.

Ако се не крене са санацијом крова, фасаде и подрума овом објекту не предвиђа се светла будућност. Одлуком Општинског већа, додељене су нам просторије које се физички настављају на зграду Културног центра. Те просторије смо нашим средствима обновили и окречили. Рад ове установе препознатљив је по импозантној издавачкој делатности и бројним радионицама. Већ петнаест година објављујемо књижевни часопис „Северни бункер“. Тим поводом приређена је књига „Бункер“, у којој читаоце очекују најбоље објављене приче од 1999. године до данас-каже, поред осталог, Срђан В. Тешин, директор Културног центра Кикинда.