Бићу веома задовољан уколико на крају мог мандата Кикинда буде пристојно место где ће грађани моћи да живе од свог рада. Желим да будемо комунално уређени и приведемо крају изградњу канализације у рубним деловима града. Ако успемо да доведемо инвеститоре и обезбедимо сто реалних нових радних места, а да се у исто време не смањи број запослених у постојећим фирмама, биће то изузетна ствар. Желим да пред грађане изађем чиста образа и признам да смо уз све потешкоће нешто урадили. Зато смо моји сарадници и ја истрајни да реализујемо најављени пројекат фабрике воде. Није нам намера да у очима грађана испаднемо неозбиљни- каже на почетку интервјуа председник општине Кикинда Саво Добранић.

Откако сте преузели функцију председника општине, опозиција упорно најављује прекомпоновање власти. Да ли ће до тога доћи?

Скоро сваког дана ме смењују, али таквих назнака од стране коалиционих партнера ДС немам. Функционишемо стабилно. Имамо комотну већину од 25 одборника. Лично мислим да то тога неће доћи, али је у политици све могуће. Утисак је да су наши партнери искрени , да нико никоме не ради иза леђа и да нико нема интерес да поквари владајућу коалицију. Добро сарађујемо. Уважамо једни друге. Питање је да ли ће бити притисака са виших страначких нивоа. Чак и да дође до тога, тешко је направити математичку операцију до броја двадест.

Kaо социјално одговорна власт трудимо се да у овом тешким временима помажемо  свим категоријама становништва - људима који се хране у Народној кухињи, пензионерима и инвалида рада, штићеницима Центрa за дневни боравак особа са посебним потребама „Наша кућа“, брачним паровима који су добили принове, али  ђацима и студентима. За социјалну заштиту из буџета општине Кикинда само у овом  години опредељено је 115 милиона динара- каже на почетку интервујуа помоћница председника општине за образоваље и социјалну заштиту Гордана Булатовић. Она подвлачи да тај новац није намењен само социјално угроженој категорији становиштва него и осталим особама за побољшање квалитета живота.

Судећи према резултатима последњег пописа, све нас је мање. Преовлађују старачка домаћинства. Локална самоуправа труди се да се роде врате. Како?

Сем што смо укинули таксе за склапање бракова, редовно поклањамо беби пакете паровима који су постали родитељи. Од почетка године поделили смо 180 пакета. Овим скромним поклонима делимо радост са  родитељима, и дајемо и подстрек да проширују породице. Нарочито нам је стало да млади брачни парови постану родитељи. Времена су тешка, али  постоји само једно право време и прави тренутак када треба да се створи породица.  Као мајка троје деце, врло добро знам колико је тешко подизати децу, али истовремено и бескрајно лепо. Прве изговорене речи, први одлазак у вртић и школу, нешто су што испуњава сваког родитеља. Ова акција није у новчаном смислу велика за родитеље. Беби пакети су симболичан и од срца знак пажње. Да подсетим међу ретким општинама смо где нема листе чекања за боравак детета у предшколској установи, дакле за сву децу има места што олакшава живот и запосленим родитељима и онима који траже посао.

 

Кикинда несумњиво има туристички потенцијал који можемо да искористимо боље и брже иако, наравно, знамо да туризам није главни ресурс наше општине, и да су мале у шансе да то икада постане.Задовољство или незадовољство нашим радом може да изрази наш оснивач, односно локална самоуправа и наравно наши суграђани.Ја сам, лично, задовољна и мислим да смо направили значајан помак када је реч о туризму у кикиндској општини. Имамо вероватно и пропуста, али са поносом истичем да смо већ у првој години рада добили одличне критике у акцији “Најбоље из Србије” коју су организовали Привредна Комора Србије, Привредни Преглед и Министарство трговине и услуга Републике Србије. Овако о раду општинске туристичке организације, туристичким потенцијалима али и перспективи Кикинде као града који може да још више интензивира спортски, конгресни , сеоски и ловни туризам, говори Маријана Иличин, директорка Туристичке организације општине Кикинда.

Првог марта прошле године основана је Туристичка организација општине Кикинда.Да ли сте задовољни учинком Вас и Ваших сарадника, и шта је њеним оснивањем добила Кикинда?

Да, Туристичка организација општине Кикинда је основана 2010. године. Рекла бих, коначно основана, јер готово све општине у Србији имају туристичке организације. Наравно, почетак је тежак и надам се да ће свака наредна година бити боља и успешнија.Кикинда је оснивањем Туристичке организације добила могућност да равноправно са другим општинама представља свој туристички потенцијал, могућност да објединимо туристичке субјекте, да представљамо наше културне институције, установе...

Будући да је и наша статутарна обавеза унапређење и промоција туризма, од оснивања смо почели са интензивнијом промоцијом општине Кикинда као туристичке дестинације занимљиве како домаћим тако и иностраним гостима. Истичем да смо успоставили одличну сарадњу са Туристичког организацијом Србије. Штампамо промо материјале, а коначно имамо филмове о Кикинди. Сарађујемо са медијима и то како  локалним тако и са националним тв кућама и најчитанијим новинама и часописима. Урадили смо десетине презентација наше општине како у Србији тако и у иностранству, програме једнодневних, дводневних посета граду, пласирали одговарајућу рецептивну туристичку понуду преко заинтересованих туристичких агенција, направили базе података о туристичким субјектима у општини, расписали и реализовали Конкурс за најлепшу башту Кикинде, али и за лого “Сова утина”.

Организовали смо низ градских програма у дворишту Курије и на Тргу: промоције , изложбе цвећа, сувенира и старих заната, трибине туристичких агенција, програме “Зимски празници на Тргу” , “Кикиндско лето” како за суграђане тако и за наше госте.  

Ако се тренд пословања Јавног предузећа „Аутопревоз“ настави овим темпом и у наредних шест месеци, убеђен сам да ћемо 2011. годину завршити у плусу, што није био случај  претходних година. Садашњи показатељи стања у фирми која је оптерећена вишком запослених, кредитима за осам купљених аутобуса и свим другим проблемима на која нису имуна предузећа у нашој бранши, дају ми за право да будем умерени оптимиста.

Овим речима директор ЈП „Аутопревоз“ Мићо Стојановић скенира ситуацију у предузећу на чијем се челу налази од 2009 године.

У каквом сте стању затекли ЈП „Аутопревоз“ пре две године, а како је сада ?

Најкраће речено, затечена ситуација није била нимало ружичаста, и ни приближно иста садашњој. Претходни менаџент и власт имали су сасвим други концепт вођења „Аутопревоза“. На самом старту, суочио сам се великим проблемом- вишком запослених. Нажалост, тог баласта још  увек се нисмо решили. Тако ће, по мом убеђењу, бити све док се „Аутопревоз“ не приватизује, или се не обезбеде средства за одговарајуће отпремнине. Постојећи Колективни уговор и чињеница да нисмо у ситуацију да прекобројнима по години стажа исплатимо 200 евра, не дају ми за право да очекујем да ће проблем с вишком запослених бити брзо решен. „Аутопевоз“ тренутно има 197 радника. Економска рачуница говори да би с прам нашег  возног парка који обухвата 43 аутобуса, оптимално било да „Аутопревоз“ запошљава максимално 130 људи. Када сам преузео фирму настојао сам да од постојећег кадра извучем максимум. Мислим да овако устројена фирма иде узлазном путањом. Акценат сам ставио на туризам. Уз све недаће које прате нашу браншу, свакако да је оптерећујућа ставка цена горива. Нећу претерати ако кажем да је нашој фирми то проблем број један. Само у јануару цена је скочила десет одсто. Ми нисмо били у могућност да аутоматски за толики проценат поскупе и наше услуге. Лане у ово време нафту смо плаћали између 90 и сто динара. Сада литар дизела кошта 125 динара. Ове године то нам је у самом старту јако оптеретило пословање. Прошле године смо у марту били позитивни. Ове смо се у плусу нашли тек крајем маја.

Напредак и опоравак привреде кикиндске општине која је посртала двадесетак година не може да  иде бржим темпом. Неопходан је дужи временски рок имајући у виду многе факторе и догађаје у свету попут светске економске кризе, ратних жаришта, па и најновијих дешавања у Јапану и Либији. Овако у најкраћим цртама члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић види могућност да посрнула кикиндкса привреда стане на ноге и да се бројка од 17.000 људи у општини који имају радно место повећа.

Какво је тренутно стање у кикиндској привреди, а какво је било када сте именовани на место члана Општинског већа?

Када говоримо о тренутном стању у нашој привреди и о стању када сам дошао на функцију, могу да кажем да се стање није, нити се се могло битније променити за пет, шест месеци мог ангажовања. Онда, а и сада, ситуација ситуација у привреди прилично је тешка. Велик је број незапослених. Стандард је  низак. Не отварају се нова предузећа, а поједина иду у стечај. Можемо говорити о мом ангажовању и активностима које сам започео у ресорима за које сам задужен, а то су привреда и екологија. Веома су обимни и имају широк спектар деловања. Одржао сам већи број састанака са Удружењима предузетника и жена, Регионалном привредном комором, обишао већи број предузећа и републичких и покрајинских институција. Посетио сам велик број пословних форума и састанака. Урадили смо пословни водич, радимо на евидентирању браунфилд инвестиција. Покушавамо на различите начине да дођемо до потенцијалних инвеститора преко домаћих агенција, СИЕПЕ, али и непосредним и личним контактима преко страних амбасада, представништава, комора и удружења, а све у циљу побољшања укупне ситуације у нашој привреди. Нажалост, стање у привреди је тешко. Ако причамо о периоду од пре две или три деценије не можемо да пренебрегнемо чињеницу да је тада кикиндска привреда запошљавала и до 28.000 радника.