Скуп гас и скупо даљинско грејање су фактори принуде у промени односа ка потрошњи, па тако и у тражењу нових јефтинијих алтернативних решења. С друге стране, Кикинда има огромних потенцијала у биомаси, соларној енергији, имамо завидан положај на геотермалној мапи Војводине, затим потенцијал ветра и недовољно протежиран потенцијал отпадних материја. Примера ради, у Војводини обновљиви извори енергије данас учествујуса 0,3, а могуће учешће је чак 59 процената. Ни наша средине не одступа много од ових бројки, а то значи да имамо много сировине за јефтинију енергију - каже члан Општинског већа Карољ Дамјанов, одговарајући на питање шта су предности и недостаци кикиндске општине када је реч о енергији.

 

Колико је, по Вама, овај сегмент битан у привредној структури?

Скоро да  немамо производ на тржишту који није завистан од енергије. Свака грана привреде је под утицајем енергетских фактора и није случајно да нам Европска унија намеће одређена правила понашања у газдовању енергијом. Данас расипање енергије једног актера, сутра може да угрози неког другог по питању енергетске зависности,  загађења животне средине или слично.

На пример, за производњу једне векне хлеба, у Србији се троши преко 1,40 киловата енергије, док рецимо у Норвешкој за исту векну хлеба је потребно мање од 1,04 киловата. Помножите ово са бројем дана и бројем векни и можете стећи осећај колико то „вишка“ енергије имамо.

Сигурно да је још много примера и на томе се мора радити у блиској будућности. Напоменућу да је у Србији основана „Мрежа за енергетску ефикасност“, при којој можете проверити колико енергије троше ваши конкуренти за исти производ. Овакав „benchmarking“ је у свету одавно доступна алатка и од недавно је то могуће и у Србији.

У поређењу са европским земљама ми смо неефикаснији за преко 40  процената и као држава морамо да мењмо навике и однос ка потрошњи енергије.

Приходи и расходи Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“ у суштини су према речима директорице Едите Дивковић  повећани, пре свега када су у питању  остали приходи. Ове грађевинске сезоне  било је пуно мањих радова, веома  важних, без којих град и села у кикиндској општини не би били онакви какви јесу.
 
За школске и здравствене објекте и установе културе утрошено је 10 милиона динара.

Након прошлогодишњих радова на реконструкцији крова Народне библиотеке „Јован Поповић“, урадићемо санаци ју унутрашњости зграде, као и приступну рампу за лица са посебним потребама што би требало да буде окончано до половине новембра.
Постављена је столарија на прозорима храма „Светог Козме и Дамјана“. Остало је да се ураде улазна врата, а надамо се да ће то бити учињено током наредног месеца.
На зградама школа и здвавственим објектима урађено је доста поправки током читаве године.. У Основној школи „Свети Сава“ реконструисана је фискултурна сала, а посао је вредан око 600.000 динара. У „Жарку Зрењанину“ санирани су поједини школски кабинети и део крова на школској згради за чега је утрошено 700.000 динара. На оправку у школи „Ђура Јакшић“ отишло је око 300.000 динара. На згради музичке школе „Слободан Малбашки“ урађени су радови вредни 260.000 динара док су у Техничкој школи урађени  санитарни чворови и громобран што је коштало око 200.000 динара.
Око милион динара утрошено је на радове у Спортском центру „Језеро“.
Такође, на „Терином“ помоћном објекту предвиђеном за одлагање експоната у току је санација крова. Ово  су веома значајни радови  за кориснике установа али и за локалну самоуправу јер се улаже у одржавање објаката намењених култури и образовању на чије се одржавање сваке године троше  значајна новчана средства.


У договору са локалном самоуправом, ово јавно предузеће наменило је по 100.000 динара за све средње и основне школе у општини, као и за поједине објекте Предшколеке установе „Драгољуб Удицки“. Ова средстава искориштена су за припрему објеката за почетак ове школске године.

Одлуком Министарства просвете, Кикинда је у септембру прошле године добила могућност да оснује Регионални центар за стручно усавршавање запослених у просвети. То је, иначе, једини центар ове врсте у Војводини.

У међувремену, постигнут је договор о улагању укупно 132.000 евра, од чега две трећине обезбеђује Швајцарска агенција за реконструкцију и сарадњу, а једну трећину локјална самоуправа.

У априлу је почела реконструкција зграде будућег регионалног центра, односно седишта где је било Јавно стамбено предузеће, у Немањиној 23. Директор Регионалног центра за стручно усавршавање запослених у просвети Добривој Мартоноши каже да реконструкција тече предвиђеним током и да би послови требало да буду окончани пре почетка нове школске године.

- Након јавног тендера, реконструкција зграде поверена је кикиндском предузећу „Златна греда“, које је носилац посла. Почетак је каснио око месец дана и реконструкција је почела у првој половини априла. По мојој процерни, радови добро напредују. Градилиште су обилазили и представници Швајцарске агенције за реконструкцију и сарадњу, који су, такође, задовољни динамиком послова. Осим у Кикинди, у Србији се оснивају још четири оваква центара, а изградња нашег је најдаље одмакла и очекујемо да ћемо је први окончати и почети делатност.

 

Шта је предвиђено планом када су у питању грађевински радови, какве захвате вршите на згради?

Руше се преградни зидови и спајају канцеларије у веће просторије, односно будуће учионице у којима ће се одвијати настава за просветне раднике. Унутрашњи радови су у току, односно многи су већ приведени крају. Требало би још да буду постављени подови, као и мокри чворови. У току је кречење фасаде, а ускоро би требало да почне и наношење коначне боје у унутрашњости зграде. Послови су укалкулисани близу цифре од 132.000 евра. Очекујемо да грађевински радови буду окончани половином јула, најкасније до 1. августа.

Горан Думитров, познат под надимком „Дата“, актуелни је председник Месне заједнице „Мокрин“. Изабран је непосредно, тајним гласањем, на изборима одржаним октобра 2008. године. Мештани Мокрина поклонили су му поверење и у претходном мандату, од 2005. до 2008. године. Одборник је у Скупштини општине Кикинда, где обавља функцију потпредседника Скупштине, а председник је Савета за буџет и финансије, као једног од скупштинских тела.

У, како сви кажу, тешкоj финансијској ситуацији, успели сте лане да обезбедите преко 100 милиона динара за Мокрин. Како Вам је то пошло за руком?

Пара има и могу да се нађу, али је неопходно много рада и упорности. Пратим разне конкурсе на сајтовима републичких и покрајинских органа, а учествујемо и на међународним конкурсима где се деле новци за ваљане и добре пројекте. Од 2005. године учествовао сам на многим курсевима и семинарима и имам много сертификата који сведоче о томе. Месну заједницу то није коштало ништа, искористио сам познанства како би савладао што више семинара. Пишемо пројекте, неопходне за учешће на конкурсима. У томе ми много помажу професор информатике Емил Хофгезанг и секретарица у Месној заједници у Мокрину, Драгица Крстеканић-Кецић. Имам рачунар пун конкурса и пројеката. Пратимо где се деле новци и онда пишемо пројекте и аплицирамо према фондовима. Отприлике, на четири конкурса где учествујемо, одобре нам паре за један. У питању су средства од 100.000 динара, па на даље, до милионских износа. Наравно, све то треба папиролошли покрити, оправдати сваки утрошени динар, спровести јавне набавке. Уз помоћ малог тима у Месној заједници, учествовали смо лане на 40-ак конкурса. То је велики рад и нема ништа без тога. Сада се на тај начин обезбеђују средства. Углавном, обраћао сам се покрајинским и републичким институцијама и међународним организацијама, републичким министарствима и покрајинским секретаријатима.

Прошле године, глумци Народног позоришта у Кикинди извели су 88 представа, односно 65 у Кикинди и 23 на гостoвању, којима је присуствовало око 13.600 гледалаца. Лане је премиjерно изведена „Каролина Нојбер“, у режији Ненада Гвозденовића. У копродукцији са „Новим новосадским театром“,  ансамбл Народног прозоришта поставио је на сцену и „Путујуће позориште Шопаловић“, такође у Гвозденовићевој режији, окупивши преко 20 глумаца из Кикинде, Новог Сада, Београда и Зрењанина. Трећа премијера била је „Женидба и удадба“ Јована Стерије Поповића, у режији Филипа Гринвалда. Била је то 300. поставка ове театарске куће у Кикинди. На сцену је постављен и дечји позоришни комад „Славуј и кинески цар“, у режији Миодрага Динуловића. Лањска година завршена је омажом „Па извoл`те у позориште“, састављеним од делова више позоришних остварења која је одабрао Радослав-Златан Дорић. Том представом, Народно позориште је 11. децембра 2009. године обележило улазак у 60. сезону. Основано је 1950. године, а 1992. прешло је у професионални статус.

Ансамбл Народног позоришта био је неколико дана на турнеји у Словенији и Хрватској. Шта сте тамо приказали, којим поводом и како сте се провели?

Наше гостовање било је подстакнуто позивом „Словенског људског гледалишча“ у Цељу, да 14. марта нашом представом „Ти луди тенори“ затворимо тамошњи фестивал комедије. Дан касније смо наступили  пред копарском публиком, а 16. марта смо први пут играли и у Винковцима у Хрватској, у Градском казалишту „Јоза Ивакић“. Ово  гостовање може да буде и почетак сарадње нашег и винковачког театра. На мини турнеји су нас одлично прихватили. У Цељу је на крају представе било пет бисева, у Копру смо се четири пута поклонили  публици, која нас је аплаузом громко поздрављала. Слично је било и у Винковцима, где нас је видело 220 љубитеља театра. У Копру нас је посматрало 120 посетилаца, а у Цељу 250.