Из општинског буџета за спортске клубове кикиндске општине намењено је ове године 20 милиона динара. Чланица Општинског већа за спорт Гордана Трнић каже да су средства знатно смањена у односу на лањску годину, међутим ситуација је таква да се није могло издвојити више, упркос вољи и жељи.

- Одлучили смо да општинским буџетом финансирамо 27 спортских клубова, од око 60 регистрованих у кикиндкој општини. Наравно да нисмо могли да обухватимо све. То се, претпостављам, никада није ни десило. Неке спортске асоцијације нису стекле услове да буду на општинском буџету. Морали смо да смањимо средства из општинске касе, намењена спорту. То за спорт није добро, али не можемо да бежимо од реалности и покушали смо да на најбољи начин расподелимо оно што нам је припало - каже Трнићева.

Који су били критеријуми приликом одређивања висине средстава?

Руководили смо се критеријумима преузетим из Покрајинског секретаријата за омладину и спорт. Главни су: статус на националном и међународном плану, традиција спорта у граду, односно општини, ранг такмичења, постигнути резултати у протеклој такмичарској сезони, број такмичарских екипа у редовном систему такмичења, као и број ангажованих стручњака са адекватним образовањем. Наравно, ове критеријуме, препоручене из Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, морали смо да прилагодимо специфичностима кикиндске општине.

- Откад Општинско веће функционише у овом саставу, неке ствари смо покренули са „мртве тачке“ и ту сам веома задовољан. Када је у питању мој ресор, значајан део посла поверен је Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду и ту смо начинили прве кораке у решавању проблема паса и мачака луталица. Начинили смо пројекат којим можемо да наступимо према републичким, односно покрајинским фондовима. Радили смо на издавању државног земљишта у закуп, подизали нове шуме и стварали ветрозаштитне појасеве. Успоставили добру сарадњу са Удружењем предузетника, привукли средства за уређење атарских путева и реконструкцију канала у општинском атару - каже Крејић, одговарајући на питање колико је задовољан радом Општинског већа у протеклој години, када је у питању ресор који му је поверен.

Подизање индустријске зоне је једно од приоритетних питања у кикиндској општини. Шта сте предвидели за ову годину?

По мени, најбоље решење је да главна индустријска зона буде на излазу из Кикинде, код раскрснице путева за Нови Сад и Београд, односно Ново Милошево и Башаид. Ту се и налазе неке од најважнијих фабрика у Кикинди, попут Ливнице, „Тозе Марковића“, „Метанолско-сирћетни комплекс“, а у близини је и пристаниште на каналу „Дунав-Тиса-Дунав“. Тамо су најбољи услови за праву индустријску зону каква нам је потребна. Оптерећавајућа околност је што општина, односно држава, нема земљиште на том потесу, него је у приватнм власништву. То, међутим, не би требало да буде непремостиво, гледајући на искуства у Румунији, пре свега у Темишвару. Они који желе да инвестирају, откупили су земљиште и урадили оно што су наумили. На крају, општина у име државе може да власницима земљишта понуди његову замену. Треба да дефинишемо простор који смо наменили за ове потребе и да обезбедимо локацијске дозволе и друга неопходна документа. Са представницима пиротске општине, са којом наступамо заједно како би Кикинда и Пирот добили статус града, било је доста разговора на тему индустријске и бесцаринске зоне и искористићемо њихова позитивна искуства. Ускоро би требало да закажемо састанак са већим привредницима у Кикинди како би разговарали са њима о томе.

Заменик председника Општине Милош Латиновић, који је у Општинском већу задужен и за ресор културе и медија, каже је да је општинско руководство, када је одлучило да крене у акцију да градски самодоприонос буде продужен и у пет наредних година,  добило велики број сугестија и предлога, који су са уважавањем сагледани и у значајној мери прихваћени. Предлози ће се наћи у материјалу којим ће изаћи пред грађане, како би се изјаснили о његовом наставку. Идеја о поновном увођењу градског самодоприноса, пошто актуелни истиче крајем године, није дневнополитичка, него она која би требало да у наредних пет година одреди  путеве којим ће град ићи. То није начин за прикупљање политичких поена, него однос нас, грађана, према нама самим - каже Латиновић.

Због чега је градски самодопринос неопходан?

Идеја о његовом продужењу потекла је од чланова Општинског већа, због процене да би се на тај начин могло обезбедити још средства за инфраструктуру, за канализациону, али и за водоводну мрежу, како нам је сугерисано, за финансирање удружења грађана. Можда је погрешно интерпретирано да ће наредни општински буџет бити рестриктиван и мањи. То не мора да се догоди. План је да се у 2010. години крене са буџетом који је пројектован на бази прихода у општинску касу у овој години. Врло је вероватно да догодине приходи буду и већи, пре свега због нове еколошке таксе на бази коришћења природних ресурса у општини, што је регулисано законом и ако трансфери према општини од стране Републике и Покрајине буду на прошлогодишњем нивоу. Наша процена је да се обезбедимо и да догодине радимо ребаланс на вишак остварених пара, а не, као сада, да општинску касу смањујемо. Чак и да се ништа од наведеног не догоди, новим самодоприносом обезбеђујемо несметано функционисање бројних удружења грађана, спортских клубова, у култури и другим делатностима.

Члан Општинског већа за здравство и омладину и в.д. дужности директора Опште болнице у оснивању, др Душан Коларовић, каже да су надлежни у кикиндској општини спремно дочекали проглашење епидемије новог грипа, типа А  Х1 Н1 и да нема разлога за панику јер нема великог броја оболелих. Клиничка слика код заражених веома је  блага и огромна већина ће без готово икаквих компликација оздравити.

Формиран је штаб на нивоу Севернобанатског округа, односно Комисија за праћење и предузимање мера поводом новог грипа. Таква комисија формирна је и на нивоу општине Кикинда, формиран је и Општински кризни штаб. Предузимамо законом и за ту намеру прописане мере, пратимо ситуацију на терену о броју оболелих. Начињени су акциони планови у свим јавним предузећима и већим фирмама, школама, вртићима и другим већим установама, како ће радити у случају да због болести већи број запослених одсуствује са посла. И да дође до тога, нећемо бити затечени. Основне службе снабдевања и комуналних делатности функционисаће. Град и села неће бити паралисани. У округу и општини пратимо ситуацију, сарађујемо и размењујемо информације. Покренули смо рад, такозваног, кол центра, да би растеретили диспанзере и здравствене амбуланте.

Колико је Општа болница у оснивању, на чијем сте челу, спремна за рад у новим условима?

Својим кадром, смештајним капацитетом и техничком опремљеношћу, спремни смо у потпуности. Можемо да лечимо чак и евентуалне пацијенте са најтежом клиничком сликом, када је потребан аспиратор. На Инфективном одељењу имамо два инфектолога. Оспособили смо у овом делу 14 кревета, а по потреби можемо да их имамо и више. Изнад Дечјег одељења опремили смо осам соба са укупно 24 кревета у случају потребе. На једном месту, ако затреба, можемо да сместимо, дакле, преко 40 пацијената. На сваком одељењу издвојена је по једна соба у којој могу бити смештени пацијенти са тог одељења, ако се посумња да су оболели од новог грипа. На Интензивној нези имамо просторију у којој је, зсад, један аспитарор, којем, а у случају потребе, може бити додат још један. Од Министарства здравља добили смо 1.000 капсула антивирусног лека „тамифлуа“, 10.000 маски. Посете болсеницима нисмо укинулули, али смо ограничили. Посете су сваког дана, од 15 до 16 сати, али један посетилац може да дође једном пацијенту. Тиме желимо да избегнемо превелику гужву која у овој ситуацији није пожељна. На тај начин смањујемо могућност ширења вируса.

- Генерално, нисам задовољан оним што је учињено за годину дана на плану инвестициионих подухвата, од када је нова коалиција преузела власт у општини. Ребалансом буџета, „Дирекцији за изградњу града“ средства су додатно умањена, још више су скресане инвестиције. Са друге стране, укључили смо се у решавање неких геостратешких подухвата, попут изградње пута Иђош-Ада, међународног праничнох путног прелаза код Накова, реконструкције магистралне саобраћајнице Кикинда-Башаид, и тако даље. Покренули смо многе значајне ствари. Сматрам да ће буџет за наредну годину бити повољнији за инвестиције и убеђен сам да ћемо почети и окончати многе инфраструктурне подухвате - каже Бранислав Чолак.

Опозиција приговара да нисте испунили обећања и да је кикиндска општина мало добила од Републике и Покрајине.

- То је релативно. Оно што смо добили, за неког је мало, а неком веома много. Нисам од оних који кукају и „ваде“ се на кризу. Међутим, време у којем радимо веома је тешко. Криза није само у Кикинди, Војводини и у Србији, него је глобалног карактера. Све је умањено, па и средства  покрајинског Фонда за капитална улагања, из којег највише захватамо. Међу првим смо општинама у Покрајини, када су у питању средства из овог фонда. Надлежни у Фонду за капитална улагања предвидели су финансирање и суфинансирање 62 програма и пројекта у нашој општини, што износи око 1,87 милијарди динара. Опозиција такође поставља питање ко добија посао, колико је плаћено и тако даље. Морам да кажем да ми једино одлучујемо шта ће се градити у овом граду и општини. Конкуришемо, и то нам буде, или не буде одобрено. Ако наш предлог буде прихваћен, Фонд је тај који расписује тендер. Средства из Фонда уплаћују се  директно на рачуне извођача радова, по потписивању  уговора о асигнацији. Генерално, у том домену наш уплив је веома мали. Ето, одобрена је капитална инвестиција, пут Иђош-Ада, од 450 милиона динара. Иначе, са крацима према Падеју и Чоки, кошта укупно око 700 милиона динара. Део пута од пружног прелаза према Башаиду, до раскрснице за пристаниште, дужине 2,2 километра, кошта 65 милиона динара. Око 15 милиона кошта инвестиција у ОШ „Свети Сава“. Ту је Дом ученика и студената за чије је уређење дворишта, као последњи подухват,  предвиђено 12 милиона, спортска хала у Мокрину кошта 100 милкиона динара. За канализацију у граду добили смо 35 милиона. За санацију канала на „Галаду“ одобрено је 80 милиона динара. Реконструкција улица у кикиндској општини, што је предвиђено за ову годину, кошта 139 милиона динара. То су само највећи инвестициони подухвати, да не помињем оне мање које финансирају Покрајина и Република. То, у сваком случају, нису мале паре.