На питање како се снашао у новом окружњу и колико је задовољан радом Општинског већа, Кабок каже да је наишао на разумевање када је у питању сарадња међу члановима овог општинског тела. "Смањењем чланова са девет на пет, повећан је обим посла и морамо да помажемо један другом, када је то потребно, без обзира да ли је у директној вези са нашим ресорима, или није. Мислим да је наш рад веома темељан и озбиљан. Ситуациија у којој се налазтимо тера нас да крајње озбиљно и одговорно приступамо послу".

Било је и оних који су сматрали да сте у сукобу интереса, имајући у виду да сте председник Месне заједнице у Руском Селу.

Пре него што сам ступио на ову дужност, у Министарству за државну управу и локалну самоуправу су нам потврдили да сукоба интереса нема. Такав одговор је, можда, био и мотив да прихватим ову функцију. Мислим да није мали задатак бити председник месне заједнице и члан Општинског већа. Сада мање времена проводим у Руском Селу. У свакодневном сам контакту са секретаром Месне заједнице и мојим сарадницима. Обишли смо већину села, како би се још боље упознали и сазнали шта су основни приоритети и проблеми. Након тога, мислим да ћемо обићи бивше градске месне заједнице, или барем цивилни сектор на територији које су покривале, односно тамошња удружења грађана, управо из разлога да се боље упознамо и препознамо потребе и одредимо начин како да их задовољимо. Мислим да је ово добар пут, како да брже и ефикасније дефинишемо проблематику. Због оваквог деловања, критикују нас наши претходници, који ово што ми чинимо, готово да никада нису радили, или су веома ретко чинили. Готово свакодневно смо у контакту са представницима сеоских месних заједница. На добром путу смо да решимо најбитније проблеме и престаје разлика грађана првог и другог реда, која је била раније присутна.

Именовани сте на ову функцију средином јуна, када је Илија Војиновић изабран за председника Општине. Сматрате ли да Општинско веће у новом саставу функционише у складу са Вашим очекивањима?

На почетку, желим да нагласим да сам ову функцију прихватио искључиво зарад интереса и програма СПС-а.

Од колега из старог састава чујем да Општинско веће сада боље функсионише, него претходно, деветочлано. Усредсредимо се на своје обавезе и послове и доносимо одлуке. Наравно, понекад нисам задовољан, ако дођем у позицију да будем прегласан. Углавном, око најважнијих ствари се договоримо онако како је најбоље и, генерално гледано, мислим да Општинско веће добро функционише.

За председника Општине Кикинда Војиновић је изабран на седници Скупштине општине  17. јуна ове године. Преко 10 година био на различитим функцијама у локалној самоуправи. Од 1996. до 1999. био је председник Извршног одбора СО, када су ингеренције општинске "владе" биле много шире, него садашњег Општинског већа. Од 1999. до 2004. био је директор Јавног комуналног предузећа "6. октобар". Пре изабора за председника Општине, обављао је функцију в.д. директора Јавног предузећа "Аутопревоз". Почетком 90-их био је директор Техничке школе у Кикинди.

На питање да ли је знао каква је ситуација у СО Кикинда и граду и шта га чека након избора на ову функцију, каже да је претпостављао на шта ће да наиђе.

- Гледајући "са стране", чинило се да је лакше и да су проблеми једноставнији и лакши за решавање. Знао сам да је криза, да нема довољно новца у општинској каси, да су републичке дотације смањене. Једноставно речено, знао сам да неће бити лако, а сада, након скоро два месеца, видим да је још теже него што сам мислио. Наравно, идем напред. Пружам максимално колико могу и какве су објективне околности. Видећемо, надам се да ће бити боље.

Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти "Тера", јединствен у свету, утемењен је 1982. године. Основао га је мр, Слободан Којић, вајар. Од тада се одржава сваке године, током јула, у објекту старе индустријске архитектуре у оквиру Индустрије грађевинског материјала "Тоза Марковић", на, такозваном, "погону два".

На "Тери" је учествовала светска вајарска елита. Кроз уметнички атеље продефиловала су 373 вајара, од којих су две трећине професори на уметничким академијама широм света.

У "Терином" фундусу налази се око 1.000 скулптура, углавном великог формата. Одређени број налази се на простору старе циглане, у зграду Скупштине општине, на градском тргу, у Народном музеју у Кикинди, у Београду, Венецији, Фиренци...

На питање да  ли је претпоставио, на почетку, да ће симпозијум постати оно што је сада, мр Којић каже:

- У неким сегментима сам знао и онда шта то значи. Знали смо да је јединствен у свету, да таквих манифестација нема. Био сам одмах уверен да ће бити веома занимљива појава и за светску скулптуру. Наравно, нисам могао ни да сањам да ће, у међувремену, доћи до рата, да ћемо бити заустављени и да ће бити тешко, када је у питању презентација оног што је "Тера" и оног што је на "Тери" настало. У извесном смислу, разочаран сам. Пре свега у кикиндску Општину, где градски челници за све ове године не виде какво је "Тера" благо. То није само јединствени фундус скулптура великог формата у печеној глини, којег немају ни најразвијеније државе. "Тера" је, у потенцијалу, велика развојна шанса Кикинде, читаве општине, наша економска прилика. Размишљамо да стартујемо и са, такозваним, курсевима "Тера". Познато је да многи боље стојећи пензионери у свету воле да се баве ликовном уметности. Све би то повезали са туристичким организацијама и обогатили туристичку понуду општине. "Тера" ће да крене и са производњом. Носимо се мишљу да оснујемо дизајн студио, јер сарађујемо са најпознатијим светским уметницима. Свако од уметника дозволиће да се неко његово дело умножи. Обучили би оне Кикинђане који то желе, како би у малим радионицама, у малим пећима, пекли и стварали реплике. Уз кредит од 1.500 до 2.000 евра, односно новац уложен у опрему, могли би да почну да сарађују са "Тером". Идеја је да се мале нус просторије у многим домовима у Кикинди претворе у мале радионице. То би била лепа допуна многих кућних буџета. Производна технологија је веома проста. Свако може да ради. Глина би се утискивала у готове калупе, сушење и печење су једноставни поступци и, ето производа за светско тржиште са знаком "Тере", која је светски призната и јединствена. Ово би се убрзало геометријском прогресијом, изградњом музеја "Тера", оснивањем уметничког колеџа са нашим именом, пошто смо већ постали наставна база за студенте ликовне уметности. Проширили би наставну базу и на друге факултете у читавој Европи. Ето Кикинди бренда, о каквом многи у свету сањају. Све имамо у рукама, а никако да кренемо у реализацију и постанемо познати, и, зашто не рећи, богати.

Први записи кажу да је кикиндско Певачко друштво "Гусле" наступило 14. фебруара, 1876. године. Током више од 130 година постојања, приредио је више хиљада концерата. Чланови су наступали широм света, а записи кажу да је највеличанственија турнеја била 1902. године у ондашњој Краљевини Србији. Друштво је наступило у Београду, Нишу, Пироту и Врању, а у аудијенцију их је примио краљ Александар Обреновић.

Данас кикиндско Академско друштво за неговање музике "Гусле" делује у десетак секција и како каже директор Зоран Петровић, броји око 600 чланова.

Тешко је одабрати најбоље и најеминентније секције. Имамо женске и мушке певачке групе, солисте, инструменталисте, изворну групу. У школи фолклора постоји шест група, по узрастима. Играчки и извођачки ансамбл, дечји извођачки ансамбл, Велики народни оркестар, рок оркестар, Такбурашко оркестар "Стари ђерам". Углавном, годинама из Великог народног оркестра црпимо музичаре за ове друге видове рада и све је добило коначну форму. Ове године планирамо да направимо једну озбиљнију аудицију за вокале, баш оне који су у стању да отпевају поп и рок стандарде. Једино  жалим што тренутно не делује Хор девојака. Хоровођа Ева Арањош-Француски је отишла на порођајно одсуство. Замене нема, што је и градски проблем у хорском певању. Поред ње, лиценцу има и мр Биљана Јеремић. Има и млађих, али се још нису доказали - каже Петровић

Колико пажње посвећујете најмлађим  нараштајима и како их регрутујете?

Управо је број младих људи најважнији у нашој целокупној делатности. Кикинда постаје све старији град, са негативном демографском сликом, односно наталитетом, а број младих чланова је увек константан, ако не и виши него претходних година. Најбитнији је педагошки аспект. Трудимо се да од њих направимо, најпре добре људе. То је прво, а на другом месту су њихове школске обавезе. Тек на трећем је ова наша, примарна делатност. Током целе године имамо перманентан прилив младих, али сигурно је њихов највећи број почетком школске године. Организујемо аудиције, али чињеница је да, ако имамо јаке извођачке ансамбле, то је, уствари, најјачи мотив за младе. Ако сениори, односно извођачки ансамбли могу да направе у Кикинди атрактиван концерт, то је највећа ствар. По мени, већа и од путовања по иностранству. Обично се враћамо са причом, ми смо најбољи, то је био шампионат света, ми смо најубедљивији. Верујте, то је далеко од истине. Не постоји званично такмичење у фолклору које "поставља" прве, друге и треће...Фолклорна уметност није за такмичење и ја сам један од људи који не прихвата такву врсту такмичења. Имамо извођачке ансамбле за које други кажу да су на натпросечном нивоу. Публику понекад можеш да завараш добрим ефектима и атракцијом, али стручњака, не.