Grb Kikinde

Сервиси

Пронађите тражену страницу

Секретаријат за заштиту животне средине

Активности и саопштења Секретаријата за заштиту животне средине

Заштићене животињске врсте на територији града Кикинда


Сова утина (Asio otus)

У Србији је сова утина строго заштићена врста у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 и 14/2016) и Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („ Сл. гласник РС“, бр.5/2010 и 47/2011). Сове утине настањују отворене терене, ивице шума, паркове, дрвореде у насељу. У Србији се гнезди око 11.000 парова, од чега у Војводини 3.500. Северне популације сове утине се делимично селе због недостатка хране, док се у умереном појасу скупљају у зимска јата, а место на коме се јато скупља током година се не мења. Зимска јата се често налазе у насељеним местима, и то нарочито у центру града или селу, углавном у четинарима. Број јединки у њима се креће од неколико до више стотина птица. Највеће зимско јато је забележено у Кикинди где је број сова достизао 734 јединки 2009. године. Бројност сова утина у зимовалишту у Кикинди је промењив и зависи од више фактора. Процењује се да у Војводини постоји око 450 зимовалишта утина на којима борави до 30.000 јединки. Највеће зимовалиште сова на свету у градској средини налази се у центру Кикинде и то већ дуже од две деценије.

Центар Кикинде, као највеће зимовалиште сова на свету, заштићен је посебном одлуком СО Кикинда. На седници одржаној дана 28.12.2012. године донета је Одлука о мерама за заштиту зимовалишта сова утине (Сл. Лист општине Кикинда 39/2012, 7/2014 и 12/17). Под зимовалиштима сова утина подразумевају се стабла на којима зимују утине у центру Кикинде, у периоду од 1.септембра до 15. априла. Овом Одлуком забрањује се оштећивање или уништавање гнезда и легла сове утине, као и подручја њиховог размножавања, орезивање и сеча стабала на којима је регистровано зимовалиште, инсталирање светлосних уређаја на удаљености мањој од 5м од стабала на којима је регистровано зимовалиште и постављање позорнице за јавне догађаје, као и организација јавних скупова на удаљености мањој од 20м од стабала на којима је регистровано зимовалиште утине. Од 2012. године у Кикинди се новембра месеца традиционално обележава манифестација под називом Совембар ( Новембар- месец сова).

Велика дропља (лат. Otis tarda)

slika

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ представља једино станиште угрожене врсте птице велике дропље ( лат. Otis tarda) у нашој земљи и једно од ретких станишта исте у Европи и свету. Велика дропља се налази на светској црвеној листи (IUCN: Red List) угрожених врста, високо котирана као рањива. У нашој земљи представља строго заштићену врсту на основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („ Сл. гласник РС“, бр.5/2010 и 47/2011). У циљу очувања последњег уточишта велике дропље у нашој земљи, као и њених највреднијих станишта, 1997. године проглашено је заштићено природно добро од изузетног значаја („Службени гласник РС”, 37/97), односно заштићено подручје I (прве) категорије и то као Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропљеˮ.

Резерват се налази у равници северног Баната, на алувијалној равни реке Златице, између новокнежевачке и крстурско-сиришке лесне терасе. Својом површином захвата територије града Кикинда и општине Чока. Такође, подручје резервата одликује јединствен сплет очуваних степских, слатинских, ливадских и мочварних екосистема. Од заштићених биљних врста на пустарама велике дропље јављају се и неки типични степски елементи, као што су Садлеров различак-Centaurea sadleriana, који је значајан и као врста од међународног интереса за очување биодиверзитета. Специфичност степске вегетације овог региона представља бедринац-Trinia ramossisima - врста са црвене листе флоре Србије и једна од ређих врста у флори Војводине. У угрожену и ретку флору спадају и лепљиви пупавац-Silene viscosa, проха- Beckmannia eruciformis, девесиље-Peucedanum officinale, Шварценбергова боквица- Plantago schwarzenbergiana и позни зумбул- Scilla autumnails. Осим велике дропље, ове просторе настањује ретка и угрожена фауна отворених станишта чији су најважнији представници вилин коњиц-Ophiogomphus cecilia, жаба чешњарка- Pelobates fuscus, ћурликовац- Burchinus oedicnemus, ритска сова-Asio flammeus, модроврана–Corracias garullus, орао крсташ- Aquila heliaca и текуница-Spermophillus citellus. Све врсте су строго заштићене Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („ Сл. гласник РС“, бр.5/2010 и 47/2011).